Nikom ona ne treba: Premijera filma niške autorske ekipe u NKC-u
Niška premijera filma "Nikom ona ne treba" biće održana 25. decembra od 18 časova u Maloj sali Niškog kulturnog centra, nakon čega će biti predstavljena kompletna autorska ekipa. Nova mreža pružila je kompletnu organizacijsku, tehničku i postprodukcijsku podršku.
Tri žene, tri sudbine, nemoć da išta promene... Autentična svedočenja rođaka žrtava, državljanki Srbije i njihove dece, koje su u najnehumanijim uslovima zatočene u logorima u Siriji. One su žrtve surove ratne trgovine od svojih najbližih.
“Nikom ona ne treba” sniman je tokom aprila 2021. godine u autentičnim eksterijerima u okolini Niša, na Kusači, u selu Koritnjak i u naselju Brzi brod na obalama Nišave. Ekipu čine niški umetnici i profesionalci iz oblasti produkcije. Scenario i režiju potpisuje Maja Mitić, direktor fotografije je Darko Ković koji je radio i montažu filma. Saradnica na scenariju je Dženeta Agović. U filmu igraju Dragana Jovanović, Aleksandra Pavlović i Maja Mitić. Autor originalne muzike je Nebojša Vovodić, a naratorka Olivera Viktorović Đurašković. Snimatelji zvuka su Slobodan Ilić i Nenad Tančić, a dizajner zvuka Filip Tančić. Autor fotografija je Ivan Jovanović. Tehničku podršku, organizaciju snimanja i kompletnu postprodukciju pružila je Nova mreža iz Niša.
Dokumentarno igrani film “Nikom ona ne treba” iznosi autentična svedočenja rođaka žrtava trgovine ljudima. Reč je o ženama koje su sa svojom decom zarobljene u logorima među kojima ima i srpskih državljanki. U tim logorima , trenutno je oko 700 žena i 1500 dece iz više od 40 zemalja iz celog sveta. Posle poraza i bekstva iz Islamske države, septembra 2017. godine, žene su se sa decom predale Kurdima koji su ih zatočili na Severu Sirije gde žive u najnehumanijim uslovima. Sva lična imena i prezimena i tačni datumi su izbačeni radi sigurnosti žrtava koje su još uvek zarobljene.
Film je do sada prikazan na festivalima u Beogradu, Sarajevu i Prištini.
Edukatorke Nove mreže na FemArt festivalu u Prištini
Od 1. do 6. oktobra u Prištini je deveti put po redu organizovan aktivistički FemArt festival pod nazivom "F... seksizam" na kojem su edukatorke iz Nove mreže održale radionicu pod nazivom "Šta je seksizam i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima" i "Savremene pozorišne tehnike".
Sa glumcima i studentima glume umetnica Maja Mitić radila je na edukaciji o savremenim pozorišnim tehnikama koje su povezane sa predstavom o rodnoj ravnopravnosti. Sa istom grupom mladih novinarka Branislava Jovanović održala je radionicu o seksizmu i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima. Ova višečasovna edukacija održana je u Odin teatru 4. oktobra.
"Umetnici/e i aktivisti/kinje iz lokalnih i međunarodnih zajednica okupili su se da studente provociraju i izazovu aktuelnu seksističku realnost na sve moguće načine. Od performansa, poezije i plesa, diskusija i konferencija, pa do žurki i pobuna, mi ćemo tretirati ženska prava kao ljudska prava", kažu organizatori.
Ove jeseni, tokom FemArt 9 od 1. do 6. oktobra uz pomoć svih feminističkih aktivistkinja i umetnica, pokazana je snaga kolektivne akcije, kritičkog razmišljanja i kreativne pobune.
Za posetioce su bile pripremljene emisije, izložbe, plesovi i pesme, paneli diskusija, podcasti putem kojih je dekonstruisan seksizam u svim njegovim oblicima i razmišljanja kroz delovanja i nedelovanja u pravcu ka jednakom životu za sve, bez obzira na ljudske razlike.
"Seksizam i ugnjetavanje prisutni su već duže vreme, a to svakako nije bilo prijatno vreme. Ovde smo da ostanemo, pa “F ... Seksizmu”. Verujemo u jednakost među ljudima", poručuju organoizatori.
Predstava "Žena/More" Nove mreže odigrana na Internacionalnom festivalu u rumunskom gradu Sibiu
Predstava SEA/WOMAN – ŽENA/MORE, čiju produkciju potpisuju Athlets of the heart iz Londona, Ko - smo - (s) teatar iz Beograda i Nova mreža (New network) iz Niša odigrana je 25. avgusta na Internacionalnom teatarskom festivalu u Sibiu, Rumunija.
U centru Transilvanije, od 20. do 29. avgusta, održan je 28. Internacionalni pozorišni festival, jedna od najznačajnijih evropskih teatarskih manifestacija, u pogledu umetničkog kvaliteta programa, ali i njegovog obima. Smatra se da je ovaj festival, posle festivala u Edinburgu i Avinjonu, najveći pozorišni festival u svetu.
Ove godine slogan festivala je “Zajedno gradimo nadu” i nastupilo je preko 2.000 umetnika iz 38 zemalja, koji su uživo predstavili oko 600 umetničkih događaja, iz oblasti pozorišta, savremenog plesa, opere, cirkusa, muzičkih dela, vizuelnih umetnosti. Zbog situacije sa koronavirusom oko stotinak produkcija predstavljeno je preko interneta u lajv strimu.
Publika je ove godine videla scenska dela Silviu Purkaretea, Akrama Kana, Jožefa Nađa, Šarlote Rempling, produkcije Puškinovog dramskog pozorišta, Litvanskog nacionalnog teatra, Flamenko Baleta iz Barselone i mnoge druge.
Predstavu SEA/WOMAN – ŽENA/MORE festivalska publika imala je priliku da pogleda u Teatru "Gong" u bajkovitom rumunskom gradiću Sibiu koji je 2007. godine bio proglašen za evropsku prestonicu kulture.
Inače, ova predstava stvarana je u Srbiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Rediteljka je Ana Furs profesorka na Goldsmits fakultetu u Londonu, kostimografkinja Antonela Diana iz Danske, a glumica Maja Mitić iz Beograda.
Nagrada za koautorski tim Nove mreže na "Vrmdža Festu"
Prema odluci žirija "Priznanje za doprinos u podizanju svesti o ekologiji" dobio je autorski tim dokumentarnog filma "Čistači" u produkciji Nove mreže koji je prikazan u takmičarskom delu Vrmdža festa 24. jula. Za koautorke filma Branislavu Jovanović i Maju Mitić ovo je prva zajednička nagrada.
"Povezivanjem sudbine dvoje ljudi želeli smo da skrenemo pažnju na važnost brige o planeti Zemlji koja je dom za skoro 8 milijardi ljudi. Postoje različiti vidovi zagađenja. Mi smo se u ovom filmu bavili zagađenjem plastikom koja utiče na naše živote i prirodu, kao što u sledećem koraku može da utiče na zagađenje duhovnosti, kreativnosti i empatije. Ovaj film je plač nad trenutnom sudbinom naše Zemlje", kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže i koautorka na filmu.
Dodatnu inspiraciju za predstavu Žena/More, koja se bavi pitanjima opstanka i ekologije, glumica Maja Mitić pronašla je u razgovoru sa Milanom i njegovim ocem Životom Mitić.
„Završila sam predstavu, ali sve vreme razmišljam o Milanu, on skuplja flaše i čisti planetu, on je čistač. Stalno mislim da sam i ja neki čistač duše, da je moja profesija takva. Čemu služi umetnost nego da čisti dušu. Sigurno postoji neka veza, zato sam i bila tako inspirisana Milanom“, kaže Maja Mitić glumica i koautorka na filmu.
Snimatelj i montažer filma je Boban Mihajlović, za izbor muzike bila je zadužena profesorka Milena Despotović, a film je sniman tokom juna 2021. godine u Nišu.
O festivalu
Peti Internacionalni festival ekološkog i turističkog dokumentarnog filma "Vrmdža FEST 2021." održan je 24. jula. Pokrenut je od strane Mesne zajednice Vrmdža zajedno sa umetničkim udruženjem "Forum Artistikum" iz Niša. Ove godine organizator festivala je Lokalna akciona grupa Rtanj uz podršku opštine Sokobanja, Mesne zajednice Vrmdža i donatora iz tog kraja.
"Ove godine je prijavljeno najviše filmova od kad se održava „Vrmdža fest“, blizu 80 filmova, a festival je jedinstven po tome što po kategorijama imamo nagrade i za filmsku produkciju i za televizijsku produkciju u kategoriji ekološkog i turističkog i u kategoriji eko kulture života na selu“, kaže Slaviša Krstić organizator festivala.
"Izolacionisti" prikazani na "Human lights festivalu" koji se organizuje u Atlanti, SAD
Obrazloženje žirija:
Počelo snimanje dokumentarnog filma u izvršnoj produkciji i organizaciji Nove mreže
Na nekoliko lokacija u Nišu počelo je snimanje dokumentarnog filma "Nikom ona ne treba" na kojem izvršnu produkciju i kompletnu organizaciju potpisuje Nova mreža.
Scenaristkinja i rediteljka je Maja Mitić, a kamerman i direktor fotografije je Darko Ković. U filmu igraju glumice Dragana Jovanović, Aleksandra Pavlović i Maja Mitić. Snimatelji zvuka su Bane Ilić i Nenad Tančić, a fotograf je Ivan Jovanović. PR i organizator snimanja je Branislava Jovanović.
Ovaj film deo je projekta „Jačanje otpornosti zajednice na savremene oblike trgovine ljudima,posebno ženamai devojčicama,u kontekstu verskog terorizma i radikalizma“, koji Impuls Tutin realizuje se u okviru aktivnosti jačanja kapaciteta i sposobnosti lokalnih organizacija civilnog društva za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima, koje sprovodi NVO ASTRA. Ove aktivnosti deo su šireg ASTRINOG projekta „Unapređenje prostora i mogućnosti za borbu protiv trgovine ljudima“, podržanog od strane Evropske unije.
NEobične razglednice Palilule: Palilulska rampa boemski deo Niša
Paliluska rampa od vajkada neguje duh stare čaršije, gospodskog ali i boemskog Niša. Taj period razvoja grada slikovito je opisao u svojim delima književnik Stevan Sremac.
Palilula je dobila naziv po gradskoj četvrti u južnom delu Niša oko Palilulske rampe i oko nje.
Prvobitno Palilulsko naselje je još kao periferni deo grada , pre spajanja sa Nišom postajalo kao posebno naselje. Zvanično Palilula postaje posebno naselje sa oslobođenjem od Turaka 1878. i sa izgradnjom pirotske pruge.
Danas je to jedna gradska opština od ukupno pet u Nišu, osnovana 2004. godine. Na području Palilule živi oko 73 hiljade stanovnika. Samo srce Palilule je oduvek važilo za stari deo Niša.
„Palilula je uvek predstavljala srce starog Niša o čemu svedoči veliki broj kuća poznatih Palilulaca koje su simboli boemskog i gospodskog Niša“, kaže predsednik Gradske opštine Palilula, Bratislav Vučković.
Simboli paliluske rampe su česme i „palilulski teferič“ – sam centar opštine a koji se uređuje zahvaljujući Palilulcima udruzeni u Društvo za očuvanje tradicije i ulepšavanje Palilule – SOKAK.
„Na „palilulskom teferiču“ postavljena je rekonstruisana česma „Bure“, poklon Društva za očuvanje tradicije i ulepšavanje Palilule „Sokak“ građanima Niša. Na ovom mestu pre deceniju je bila česma. Poslednjih nekoliko godina nije funkcionisala, čak nije bilo ni namere da ona bude popravljena. Obnovili smo je i popravili kao i Svetinikolsku česmu jednu od najstarijih na Paliluli“, priča Vučković.
Ovo društvo pokrenulo je inicjativu da umetnik i muzičar, legenda Palilule Živorad Isaković Čokalija dobije spomenik na Paliluli.
Inicijativa je potekla od njegovog bratanca, ali i drugih Palilulaca koji žele da se Čokalija sačuva od zaborava. Nema manifestacije Niša, niti bomeske kafane starog juga Srbije u kome nije zasvirao čuveni Žika Čokalija. Bio je umetnik i muzičar, legenda Palilule i grada Niša. Harmoniku je svirao od četrnaeste godine i za njega kažu da je muzičar koji je sigurno najviše svadbi odsvirao u Nišu.
Upamćen je i po tome što je prvi Nišlija koji je svirao uživo na televiziji 1953. godine. Ideja je da se napravi spomenik na kome će Čokalija biti sa harmonikom, a da se ona svako veče u 19 časova uključi i da se sa nje slušaju Čokalijine pesme.
Simbol Palilule je i Donina česma. Nalazi se na uglu Episkopske i Rajićeve ulice, u neposrednom zaleđu Episkopskog dvora. Česma je dobila naziv po Hadži Doni koji ju je i sagradio tik uz svoju kuću šezdesetih godina XIX veka. Voda za česmu je dovedena iz Kovanluka.
Posle oslobođenja od Turaka, česma je obnovljena i dograđena: imala je lulu, gvozdenu čašu na lancu i kameno korito iz kog je napajana stoka.
Tridesetih godina XX veka, na mestu ranije Hadži Donine kuće podignuta je stambena zgrada ,podernog građanskog izgleda ali je česma ostala. Nedugo potom , priključena je na vodovod i bila je u upotrebi sve do 1970. kada je izgubila vodu.
Zbog svoje istorije, tradicionalne vrednosti i prepoznatljivosti čitavog jednog dela Niša po njoj, na inicijativu građana je obnovljena sredinom sedamdesetih godina. Danas predstavlja vredan spomenički objekat.
Celu epizodu o Palilulskoj rampi iz serijala “NEobične razglednice Palilule” pogledajte na YouTube kanalu „Nove mreže“
Emisija se realizuje uz podršku Gradske opštine Palilula.
NEobične razglednice Palilule: Železnička stanica
Železnička stanica u Nišu otvorena je krajem 1884. godine nekoliko meseci posle puštanja u redovan saobracaj prve zelezničke pruge Beograd-Niš. Redovan putnički saobracaj uspostavljen je 3. septembra, a iste godine 17. septembra i teretni.
Izmedju Beograda i Niša saobraćala su dva para vozova dnevno, po jedan putnički i mešoviti. Jednom nedeljno saobraćao je iz Niša za Beograd i voz za prevoz žive stoke.
Nova moderna stanica čija je izgradnja zapoceta 1978. otvorena je 9. maja 1979. godine. Stanica ima 6 koloseka sa 3 natkrivena perona i 2 podzemna prolaza.
Početkom 90-ih godina oformljena su dva stajališta za lokalne putnicke vozove: Palilulska rampa, do 1945.godine Donina česma, na Pirotskoj i Pantelej na Timočkoj pruzi.
Palilulska rampa
Palilulska rampa je važna saobraćajna raskrsnica u juznom delu Niša, izgrađena 1887. kada i železnička pruga Niš-Pirot. Nalazi se na raskrsnici pruge i tada značajnih saobraćajnih pravaca: puta prema Gabrovcu i puta od centra varosi prema Kovanluku i Gorici.
U vreme izgradnje pruge prostor Palilule je bio slabo naseljen deo van zaštitnog jarka.
Kasnijim naseljavanjem u ovom delu grada, sa naglim razvojem drumskog i železničkog saobraćaja raskrsnica kod Palilulske rampe postaje problematičan saobraćajni čvor, posebno zbog Palilulske pijace koja se razvila u neposrednoj blizini rampe.
Sredinom 30-ih godina predlozeno je izmeštanje trase Pirotske pruge u severni deo grada.
Kasnije, Generalnim urbanističkim planom iz 1939., 1953., 1973. i 1995. bilo je predviđeno da se izmeštanjem Pirotske pruge omogući izgradnja Juznog bulevara što jos uvek nije realizovano.
Celu epizodu o Železničkoj stanici iz serijala “NEobične razglednice Palilule” pogledajte na YouTube kanalu „Nove mreže“
Emisija se realizuje uz podršku Gradske opštine Palilula.
Jačanje mladih kroz vršnjačku edukaciju
Ukoliko se ne promeni svest mladih, da brinu više o sredini u kojoj žive, postepeno će priroda početi da trpi, da odumire, presušuje, što posledično dovodi i do klimatskih promena i surovih uslova za život. Nećemo imati čist vazduh, čisto zemljište, niti čistu vodu – i bićemo sve bolesniji, a hrane će biti sve manje.
Svaki mlad čovek u svojoj zajednici treba da bude primer i da se zalaže, ali i druge motiviše, da se posvete zaštiti okruženja u kome živimo.
Podizanjem svesti mladih osoba o važnosti i značaju zaštite životne sredine, cela zajednica ima korist. Mladi na posredan način utiču na svoje roditelje, ukućane, širu porodicu, okruženje - komšiluk. Zajedničkim akcijama obezbeđujemo zdrave uslove za život dugoročno.