ekologija
"Ramonda Bojana" Nove mreže najbolji ekološki film na Vrmdža festu
Dokumentarni film "Ramonda Bojana", u produkciji Nove mreže, ovenčan je nagradom za najbolji ekološki film na 9. Festivalu ekološkog i turističkog filma u Vrmdži. Ovo priznanje još jednom potvrđuje značaj umetničkog pristupa u promociji zaštite životne sredine i osvetljavanju lokalnih ekoloških tema.
Film je nastao u okviru projekta "Budućnost: ženska istorija Niša kroz umetničke prakse" za koji je Nova mreža dobila podršku od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sporovodi Hartefakt fond. Projekat je okupio žene iz različitih oblasti, umetnosti, aktivizma i ekologije, sa ciljem da, kroz edukaciju i kreativni rad, ispričaju važne priče iz svog okruženja. Kroz seriju radionica i mentorski rad sa profesionalcima iz oblasti produkcije i dokumentarnog filma, pet učesnica projekta imalo je priliku da ovlada osnovama dokumentarne forme i razvije sopstvene filmske ideje.
Autorka ideje za film "Ramonda Bojana", Olivera Milošević, dugogodišnja je aktivistkinja posvećena očuvanju prirode, po obrazovanju inženjerka zaštite životne sredine i predsednica organizacije "Zeleni ključ". Inspirisana lepotom i ekološkim značajem Suve planine i Bojaninih voda, odlučila je da kroz filmski izraz podeli priču o ovom dragocenom, ali nedovoljno poznatom prirodnom bogatstvu. Uz stručnu podršku nezavisnog reditelja Vladimira Đorđevića i Branislave Jovanović iz Nove mreže, koji su ujedno potpisani i kao producenti, njena ideja pretočena je u snažan, vizuelno upečatljiv film koji ostavlja jak utisak na gledaoce.
"Film Ramonda Bojana traži vezu između legende o Bojani, devojci po kojoj značajan toponim Suve planine nosi ime, i realnosti očuvanosti životne sredine ovog mesta. Kroz eksperimentalni pristup u izrazu i naraciji, film te veze nalazi u odnosu žrtve devojke iz legende i žrtve predela prirode", kaže Vladimir Đorđević.
Film "Ramonda Bojana" kod gledalaca izaziva posebne emocije.
"Uz snimke očaravajućih pejzaža, bilo je važno skrenuti pažnju na važnost očuvanja prirodnih izvora, biodiverziteta i lokalnih ekosistema. Kroz ličnu perspektivu i angažovanu naraciju uspeli smo da pokrenemo emocije, ali i pitanja o odgovornosti prema životnoj sredini", kaže Branislava Jovanović.
Nagrada na Vrmdža festu predstavlja značajno priznanje za sve učesnike projekta, ali i podstrek za buduće umetničke i aktivističke inicijative koje povezuju lokalne teme, žensku perspektivu i ekološki angažman. Nova mreža ovim uspehom još jednom potvrđuje da zajednički rad, edukacija i kreativnost mogu doneti konkretne i prepoznate rezultate u javnom prostoru.
Podsetimo, Nova mreža je 2021. godine takođe nagrađena na Vrmdža festu, kada su autorke dokumentarnog filma "Čistači" Branislava Jovanović i Maja Mitić dobile Priznanje za doprinos u podizanju svesti o ekologiji.
O Vrmdža festivalu
Jedinstvena kulturna manifestacija u Srbiji VRMDŽA FEST održava se već devet godina u podnožju drevnog Latin Grada na letnjoj pozornici uklopljenoj u prirodni ambijent završetka planinskog masiva Rtnja. Direktor festivala je Slaviša Krstić, predsednik LAG Rtanj. Od pristiglih 45 filmova , selektor festivala Velimir Stojanović odabrao je 34 za žiriranje. Žiri Vrmdža Festa ove godine radio je u sledećem sastavu: Dejan Dabić, predsednik, Jelena Stojanović i Branka Bešević Gajić, članice. Organizator festivala je Lokalna akciona grupa Lag Rtanj uz partnersku podršku organizacije Forum Artistikum iz Niša i pod pokroviteljstvom Opštine Sokobanja uz podršku Mesne zajednice Vrmdža.
Odluka o nagradama:
GRAND PRIX FESTIVALA „LATIN GRAD” dobio je Dragoslav Gogić za film „ Nebesko predvorje” u produkciji RTS.
NAGRADU ZA NAJBOLJI TURISTIČKI FILM dobila je Balkan Trip televizija za film „Manasija" u produkciji IHTIS-a
NAGRADU ZA NAJBOLJI TURISTIČKI TV FILM dobila je Lidija Samardžijević za film “Život oslikan dušom” u produkciji RTS-a
NAGRADU ZA NAJBOLJI EKOLOŠKI FILM dobili su Branislava Jovanović, Vladimir Đorđević i Olivera Milošević za film „Ramonda Bojana“ u produkciji Nova Mreža
NAGRADU ZA NAJBOLJI EKOLOŠKI FILM dobila je Suzana Stamenković za film „Ko se seli taj se ne veseli“ u produkciji Udruženje za Česme – ZA MEDIA
NAGRADU ZA NAJBOLJI EKOLOŠKI TV FILM dobila je Marija Vukićević za film „Život van mreže “ u produkciji PRVA TV redakcija Exploziv
NAGRADU ZA NAJBOLJI EKOLOŠKI TV FILM dobila je Ruža Helać za film „Ne damo i gotovo “ u produkciji udruženja “Zelena inicijativa Vojvodine”
NAGRADU ZA NAJBOLJI FILM U OBLASTI ETNO KULTURE ŽIVOTA NA SELU dobio je Ljubiša Tešić za film „Jan Nemček- Stradivari iz Kovačice“ u produkciji “Studio Tešić”
NAGRADU ZA NAJBOLJI TV FILM U OBLASTI ETNO KULTURE ŽIVOTA NA SELU dobio je Denis Ranđelović za film “Čuvar vremena-Dragoljub Zlatković” u produkciji TV Pirot
NAGRADU ZA NAJBOLJI TV FILM U OBLASTI ETNO KULTURE ŽIVOTA NA SELU dobio je Zoran Maksimović za film “Vid deli zemlju, a traži komšiju”, produkcija: TV Prva, redakcija PLODOVI
PRIZNANJE "PETAR LALOVIĆ" za naročit doprinos podizanju ekološke svesti na filmu dobio je Danilo Petrović.
Nova mreža deo mreže organizacija jugoistoka Srbije za rešavanje ekoloških problema
Kako bi se počelo sa rešavanjem mnogobrojnih ekoloških problema u gradovima na jugoistoku Srbije, pokrenuta je inicijativa za udruživanje pojedinaca, organizacija i institucija radi pokretanja javnog dijaloga za pronalaženje rešenja.
Pokretač inicijative je Ekološka organizacija “Zeleni ključ” iz Niša, kojoj su se na okružnom nivou pridružili Čuvari Vlasine, Eko budućnost iz Svrljiga, Vučje-Porečje iz Leskovca, Pokret gorana Knjaževac i Sokobanjsko ekološko društvo(SED). Na lokalnom nivou okupila su se udruženja Južna Morava Lalinac, Eko gerila, Zeleni zid, Niš Pantelej naselje, PSK Mosor i Nova mreža.
Od juga do istoka isti problemi
Od Vlasine preko Leskovca, Niša, Svrljiga i Knjaževca problemi građana i građanki su identični: zagađenje vazduha, skladištenje komunalnog otpada, neregulisani mehanizmi za prečišćavanje otpadnih voda, nedostatak biciklističkih staza i javnih parkovskih površina. Zbog toga bi zajedničko i udruženo delovanje na okružnom i lokalnom nivou moglo da da rezultate sa aspekta kvaliteta života i životne sredine.
“Cilj našeg zajedničkog delovanja je pokretanje projekata koji bi uključivali građane i građanke u institucionalne i sistemske tokove zaštite životne sredine To podrazumeva jačanje pojedinačnih organizacija kroz niz treninga i obuka, strateško planiranje, i umrežavanje na lokalnom i regionalnom nivou kako bi se uticaj organizacija i udruženja povećao posebno prilikom donošenja odluka i podsticanja pozitivnih promena u zajednici” , kaže mr Olivera Milošević inženjer zaštite životne sredine.
Pored jačanja kapaciteta organizacija, biće sprovedeno istraživanje o stavovima građana i građanki o ekološkim problemima, odgovornosti i učešću u promenama i pokretanju inicijativa.
“Na sve dugogodišnje ekološke probleme možemo zajednički da reagujemo i da u okviru institucionalnih i zakonskih okvira, poboljšamo saradnju među opštinama i gradovima čime bismo donosioce odluka pozvali na odgovornost i rešavanje problema u skladu sa potrebama stanovnika u pogledu zaštite životne sredine”, pojašnjava mr Olivera Milošević inženjer zaštite životne sredine.
Do kraja jula ove godine biće izrađena lista zajedničkih prioriteta svih okupljenih organizacija koja će biti predstavljena lokalnim rukovodstvima. Na taj način će između pojedinaca, organizacija i institucija biti pokrenut javni dijalog za pronalaženje rešenja za mnoge zajedničke ekološke probleme.
Biće organizovane tribine i okrugli stolovi i zajednički nastupi učesnika, kao i putujuća izložba fotografija svih potencijalno umreženih organizacija.
Projekat „Budi deo rešenja a ne zagađenja – južna eko mreža“ sprovodi se uz podršku Fonda za otvoreno društvo.
Izvor: Novinari Online
Nagrada za koautorski tim Nove mreže na "Vrmdža Festu"
Prema odluci žirija "Priznanje za doprinos u podizanju svesti o ekologiji" dobio je autorski tim dokumentarnog filma "Čistači" u produkciji Nove mreže koji je prikazan u takmičarskom delu Vrmdža festa 24. jula. Za koautorke filma Branislavu Jovanović i Maju Mitić ovo je prva zajednička nagrada.
"Povezivanjem sudbine dvoje ljudi želeli smo da skrenemo pažnju na važnost brige o planeti Zemlji koja je dom za skoro 8 milijardi ljudi. Postoje različiti vidovi zagađenja. Mi smo se u ovom filmu bavili zagađenjem plastikom koja utiče na naše živote i prirodu, kao što u sledećem koraku može da utiče na zagađenje duhovnosti, kreativnosti i empatije. Ovaj film je plač nad trenutnom sudbinom naše Zemlje", kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže i koautorka na filmu.
Dodatnu inspiraciju za predstavu Žena/More, koja se bavi pitanjima opstanka i ekologije, glumica Maja Mitić pronašla je u razgovoru sa Milanom i njegovim ocem Životom Mitić.
„Završila sam predstavu, ali sve vreme razmišljam o Milanu, on skuplja flaše i čisti planetu, on je čistač. Stalno mislim da sam i ja neki čistač duše, da je moja profesija takva. Čemu služi umetnost nego da čisti dušu. Sigurno postoji neka veza, zato sam i bila tako inspirisana Milanom“, kaže Maja Mitić glumica i koautorka na filmu.
Snimatelj i montažer filma je Boban Mihajlović, za izbor muzike bila je zadužena profesorka Milena Despotović, a film je sniman tokom juna 2021. godine u Nišu.
O festivalu
Peti Internacionalni festival ekološkog i turističkog dokumentarnog filma "Vrmdža FEST 2021." održan je 24. jula. Pokrenut je od strane Mesne zajednice Vrmdža zajedno sa umetničkim udruženjem "Forum Artistikum" iz Niša. Ove godine organizator festivala je Lokalna akciona grupa Rtanj uz podršku opštine Sokobanja, Mesne zajednice Vrmdža i donatora iz tog kraja.
"Ove godine je prijavljeno najviše filmova od kad se održava „Vrmdža fest“, blizu 80 filmova, a festival je jedinstven po tome što po kategorijama imamo nagrade i za filmsku produkciju i za televizijsku produkciju u kategoriji ekološkog i turističkog i u kategoriji eko kulture života na selu“, kaže Slaviša Krstić organizator festivala.
Jačanje mladih kroz vršnjačku edukaciju
Ukoliko se ne promeni svest mladih, da brinu više o sredini u kojoj žive, postepeno će priroda početi da trpi, da odumire, presušuje, što posledično dovodi i do klimatskih promena i surovih uslova za život. Nećemo imati čist vazduh, čisto zemljište, niti čistu vodu – i bićemo sve bolesniji, a hrane će biti sve manje.
Svaki mlad čovek u svojoj zajednici treba da bude primer i da se zalaže, ali i druge motiviše, da se posvete zaštiti okruženja u kome živimo.
Podizanjem svesti mladih osoba o važnosti i značaju zaštite životne sredine, cela zajednica ima korist. Mladi na posredan način utiču na svoje roditelje, ukućane, širu porodicu, okruženje - komšiluk. Zajedničkim akcijama obezbeđujemo zdrave uslove za život dugoročno.