seksizam
Uspešno prikazivanje filma Nove mreže u Fažani
Nakon premijere na otvaranju Nišville jazz teatarskog festivala, dokumentarni film Nove mreže „Sve(t) na leđima žene“ – razgovor o seksizmu sa Mirjanom Karanović prikazan je na Internacionalnom multimedijalnom novinarskom festivalu u mestu Fažana u Istri.
Od 5. do 11. septembra malena Fažana ugostila je medijske radnike iz svih krajeve bivše Jugoslavije i iz zemalja Evropske Unije kako bi se kroz edukaciju, okrugle stolove i konstruktivne rasprave govorilo o položaju žena u medijima. Bila je to prilika i da novinarke iz niške Nove mreže učestvuju sa dokumentarnim filmom o seksizmu.
„Film Sve(t) na leđima žene deo je projekta „Seksizam u svakodnevnom životu i medijima“ u okviru kojeg je sprovedeno istraživanje na jugu Srbije o tome koliko mladi i odrasli prepoznaju šta je seksizam. Zatim su organizovane radionice sa studentima žurnalistike i komunikologije, sa aktivistima i sa novinarima. Treća aktivnost za ovih nekoliko meseci bila je snimanje dokumentarnog filma u kojem je o svom iskustvu sa seksizmom kroz odrastanje, studiranje i karijeru govorila naša proslavljena glumica i rediteljka Mirjana Karanović“, kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže.
„U okviru istraživanja koje je Nova mreža radila aprila 2022. godine zaključeno je da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti. Ono što je interesantno jeste što to mladi prepoznaju i da vide da je seksizam u medijima, u svakodnevnom životu, ali da ga ima i u kulturi i u jeziku. I da kada su mediji u pitanju to se vidi stalno. Obično su žene u emisijama koje nisu ozbiljnog karaktera, odnosno da se bave kuvanjem i modom. Dok za to vreme u emisijama ozbiljnog, političkog sadržaja uglavnom su u prvom planu muškarci“, pojašnjava Ana Veljković autorka istraživanja.
U filmu „Sve(t) na leđima žene“ poznata srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović govori o svom doživljaju seksizma, a razgovor sa njom vodila je glumica Maja Mitić.
„Film nije imao neke velike pretenzije. Bilo je važno govoriti o seksizmu kroz osobu koja je ceo svoj život posvetila toj nekoj borbi. Mirjana Karanović je javna ličnost, fantastična glumica i rediteljka, ne samo unašoj zemlji, nego i u celom regionu i šire“, kaže Maja Mitić glumica.
Fazana Media Fest održan je četvrti put, a prema rečima organizatora njihova misija je brisanje svih granica.
Film je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Film Nove mreže na otvaranju Nišville teatarskog festivala
Premijera dokumentarnog filma „ SVE(T)na leđima žene“ – o seksizmu u razgovoru sa Mirjanom Karanović, u produkciji Nove mreže iz Niša, biće održana na svečanom otvaranju Nišville jazz TEATARSKOG festivala. Kreatorke filma su novinarka Branislava Jovanović i glumica Maja Mitić.
O svom iskustvu na temu seksizma i rodne ravnopravnosti u svakodnevnom životu i medijima, kroz dokumentarni film „SVE(T) na leđima žene“ govori višestruko nagrađivana srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović. Ona ukazuje na predrasude i stereotipe patrijahalnog društva sa kojima se svakodnevno susreću žene na ovim prostorima.
Cilj filma koji je deo projekta “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” je podizanje svesti i bolja informisanost građanki i građana na jugu Srbije o rodnim stereotipima u medijskom prostoru i svakodnevnom životu kroz pojam seksizma.
„Seksizam je svaki oblik diskriminacije zasnovan na polu i utiče i na žene i muškarce, niko nije lišen toga, ali se ne obrađuje često u javnom prostoru te se zbog toga teško menjaju ukorenjeni stavovi koji je najviše u patrijahalnim društvima. Zbog toga smo rešili da na jednostavan i prijemčiv način proslavljena srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović kroz svoj život i lične primere objasni pojam seksizma i probleme sa kojima se suočavaju devojčice, devojke i žene u našoj sredini“, kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže.
Prikazivanje filma je 5. avgusta na Nišville jazz TEATARSKOM festivalu na zvaničnom otvaranju u Oficirskom domu od 19.30 časova, ulaznice se ne naplaćuju.
Nakon prikazivanja u Nišu, ovaj film videće i publika u Hrvatskoj na Fažana Media festu koji ove godine ima temu žene i mediji. U planu je prikazivanje filma i na ostalim festivalima u Srbiji, regionu i Evropi.
Režiju dokumentarca potpisuje glumica Maja Mitić, a produkciju ispred Nove mreže Branislava Jovanović. Montažu je radio Darko Ković, snimanje Marija Momić i Bojan Marojević, snimanje tona i dizajn zvuka Filip Tančić, originalnu muziku Nebojša Vojvodić, dok je fotografije radio Ivan Jovanović.
* Film je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Predstavljeni rezultati istraživanja Nove mreže o seksizmu u svakodnevnom životu i medijima
Da je seksizam pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika smatra većina anketiranih (91,5%) u istraživanju koje je tokom aprila 2022. godine sprovelo Udruženje “Nova mreža” Niš na uzorku od 100 ispitanika. Sa ovakvom definicijom seksizma slažu se anketirani starosne dobi od 18 do 25 godina (53,2%), od 25 do 30 godina (12,8%) i od 40 do 45 godina (13,8%).
Udruženje Nova mreža realizuje projekat “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” u okviru kojeg je na reprezentativnom uzorku na teritoriji Niša sprovedeno istraživanje o tome koliko su stariji od 18 godina upoznati sa terminom “seksizam” i da li prepoznaju njegovo značenje.
Cilj projekta je mobilizacija građanki i građana na jugu Srbije u borbi protiv rodnih stereotipa u medijskom prostoru. Podizanje svesti o tome šta su rodni stereotipi i kako prepoznati seksizam u medijima, i veća informisanost, kako bi se uticalo na duboko ukorenjene predrasude o rodnim stereotipima i seksizmu u medijima.
Seksizam je svuda prisutan i ne odnosi se samo na žene
Seksizam se javlja u svim oblastima života pojašnjava sociološkinja Ana Veljković koja je na čelu ekspertskog tima za istraživanja u Novoj mreži. Prema dobijenim rezultatima seksizam je prisutan najviše na poslu, zatim u medijima, u kultri, sportu i u jeziku. Konkretnije, diskirminacija žene (i muškaraca) na osnovu polne pripadnosti može se pronaći na radnom mestu (78,7%), u medijima (72,3%), u kulturi (48,9%), u sportu (47,95%) i u jeziku (46,8%).
"Seksistički stavovi se prenose kroz obrazovni proces, vaspitanje u porodici, zatim kroz medije, kulturu, jezik i sport. Dispariteti između muškaraca i žena se jednostavno uzimaju kao davanje, a potkrepljuju se praksom, pravilima, politikama i zakonima koji često izgledaju neutralni na površini, ali zapravo su u nepovoljnom položaju žene. Okružuje nas od detinjstva, kroz podsticanje dečaka da budu hrabri i moćni, a devojčice mirne, tihe, dopadljive, pasivne tokom druženja, “damski” uzdržane. Pogađa nas sa reklamama na autobusima, na televiziji, u časopisima, sa društvenih mreža, igračaka. Postoji i u našoj porodici, u našem domu. Žena i dalje obavlja više neplaćenih kućnih poslova od muškaraca", kaže Veljković.
Metodom ukrštanja podataka u ovom istraživanju dobijeno je da ispitanici smatraju da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti, odnosno da je seksualna diskriminacija nad ženama sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (76,6%), dok manji deo anketiranih smatra da seksualna diskriminacija nad ženama nije sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (17%).
PROČITAJTE:
Ko je u boljoj poziciji?
Podaci dobijeni iz istraživanja pokazuju i da 80,9% ispitanika smatra da muškarci imaju koristi od seksizma odnosno da muškarci često dobijaju bolje plate ili bolje pozicije u firmi od žena. Sedam odsto smatra da muškarci nemaju koristi od seksizma odnosno da retko dobijaju plate ili bolje pozicije u firmi od žena, dok 12,8% smatra da muškarci retko dobijaju bolje plate ili bolje pozicije u firmi od žena.
"Drugačije rečeno, seksizam utiče drugačije i u većoj meri na žene nego na muškarce. Seksizam je tu svaki put kada se sportistkinja opisuje kao supruga i majka ili uklapa u sliku “seksi” sterotipa a njena dostignuća obezvređuju. Tu je i kada se ismeva muškarac koji brine o svojoj deci. Javlja se svaki put kada se političarka ućutkuje šalama i primedbama u vezi sa njenim izgledom. To nam pokazuju podaci istraživanja Nove mreže", zaključuje Veljković.
Prema dobijenim podacima neke grupe žena, na primer mlade žene, političarke, novinarke ili javne ličnosti, naročito su na meti seksizma, i to smatra većina ispitanika.
Naime, kada se govori o važnim i ozbiljnim temama gosti u tv emisijima su pretežno muškarci (48,9%), dok su žene više zastupljene u emisijama zabavnog karaktera (šminka, moda) nego muškarci (53,2%). Fizički izgled žena u medijima je češće u prvom, a intelekt u drugom planu (69,1%). Ostali deo ispitanika smatra da se komentariše i fizički izgled muškaraca u medijima, ali da je intelekt u većini slučajeva u prvom planu (22,35).
PROČITAJTE:
Seksizam se ogleda i u zastupljenosti muških i ženskih stereotipa u reklamama na svim medijima. Ispitanici smatraju da su podjednako zastupljeni muški i ženski sterotipi (68,1%) odnosno da su ženski sterotipi više primetni kada se govori o kućnim poslovima, porodici, lepoti i telu (29,8%).
U istraživanju Nove mreže “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” navedeni su samo neki oblici seksizma u našem društvu. Podsetimo, Savet Evrope je sačinio prvi pravni tekst koji se bavi svim njegovim oblicima.
*Istraživanje je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Učestvujte u istraživanju Nove mreže: Seksizam u svakodnevnom životu i medijima
Udruženje Nova mreža tokom narednih nekoliko meseci realizuje projekat "Seksizam u svakodnevnom životu i medijima" u okviru kojeg se na reprezentativnom uzorku na teritoriji Niša sprovodi istraživanje o tome koliko su stariji od 18 godina upoznati sa terminom "seksizam" i da li prepoznaju njegovo značenje.
Cilj projekta je mobilizacija građanki i građana na jugu Srbije u borbi protiv rodnih stereotipa u medijskom prostoru. Podizanje svesti o tome šta su rodni stereotipi i kako prepoznati seksizam u medijima i veća informisanost kako bi se uticalo na duboko ukorenjene predrasude o rodnim stereotipima i seksizmu u medijima.
U kreiranju upitnika učestvovali su sociolozi i psiholozi sa Filozofskog fakulteta u Nišu, dostupan je na online platformi i putem ovog linka možete ga otvoriti i popuniti. Pitanja su o opštoj informisanosti o tome šta je seksizam i koje su najčešće zablude u vezi sa tim pojmom. Statističkom obradom podataka dobiće se relevantni podaci o atmosferi u društvu, odnosno lokalnoj zajednici u pogledu informisanosti o tome šta je seksizam i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima.
Projekat se organizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koje finansira Ambasada SAD, a administrira Media & Reform centar Niš.