Vesti
Mediji o našem projektu: Žene koje su oblikovale grad i društvo
Kako bi ženska istorija Niš oživela kroz umetnost i postala aktuelna, Udruženje Nova mreža omogućiće umetnicama sa juga i istoka Srbije da istraže i istaknu značajne ženske figure ovog grada, stvarajući tako važnu vezu između prošlosti i budućnosti. Polazna tačka u istraživanju i afirmaciji ženskog nasleđa je priručnik „Ženska istorija Niša“ istoričarke Ane Jovanović.
Pronalazak Skrivenih Priča
Okupljajući na jednom mestu priče o najznačajnijim ženama koje su obeležile prošlost Niša, istoričarka i feministkinja Ana Jovanović, osvetlila je dosad zanemarene ženske likove iz njegove istorije kroz priručnik „Ženska istorija Niša“.
„Taj kratki priručnik, odnosno kratka istorija Niša je u suštini neka polazna tačka. Do sada su se priče o nekim ženama koje su ostavile traga u istoriji Niša retko istraživale ili nisu bile dovoljno afirmisane. Neke su od njih su često bile u fokusu, poput Đuke Dinić, Nade Tomić ili Anete Andrejević, dok su druge žene ostajale u senci. Naš cilj je da pokrenemo interesovanje za te zanemarene junakinje i da ih istaknemo kao važan deo istorije grada“, ističe Ana Jovanović.
Rad na priručniku koji je objavljen 2013. godine trajao je godinu i po dana, a pronalaženje podataka o ženama koje su obeležile istoriju Niša nije bio lak zadatak. Istraživanje je uključivalo prokopavanje kroz istorijske arhive, muzejske kolekcije i lične arhive.
"Traženje podataka i fotografija bilo je izazovno, ali važno kako bismo oživeli ove zaboravljene priče o ženama za koje se za sada zna da su bile prve u zanimanjima koja nisu sasvim podrazumevana kao „ženska“. U publikaciji su pomenute 23 takve žene“, dodaje Jovanović.
Inspirativne Ženske Figure
Među ženama koje su našoj sagovornici posebno privukle pažnju su Hristina Bošković i Leposava Marinković, feministkinje koje su se hrabro borile za svoja uverenja u vreme kada je to bilo retko.
„Ove žene bile su pionirke u svom delovanju. Njihove priče su inspiracija za sve nas i podsećanje da je borba za prava žena trajna“, kaže Jovanović.
Borba za Prava: Onda i Sada
Ana Jovanović ističe da istorija ženskih prava nije linearna i da se izazovi i dalje javljaju.
„Otpor prema zakonima o rodnoj ravnopravnosti danas je još jedan način brisanja žena iz istorije“, objašnjava ona. „Borba za prava nikada ne prestaje i ovim projektom želimo da podsetimo na važnost nastavka te borbe.“
Projekat: Osvetljavanje Ženske Istorije
Žene su oduvek bile ključni akteri u istoriji i važno je da se njihove priče čuju i poštuju, a Nova mreža pokretanjem ovakvih tema ima za cilj da oživi i aktuelizuje žensku istoriju Niša kroz umetničke prakse.
„Projekat Nove mreže će omogućiti umetnicama da se povežu i da kroz svoje stvaralaštvo istraže i istaknu značajne ženske figure ovog grada. To je važan korak ka osvetljavanju zanemarenih priča i oblikovanju budućnosti kroz umetnost“, zaključuje istoričarka Ana Jovanović.
Projekat „Budućnost: Ženska istorija Niša kroz umetničke prakse“ koji realizuje Nova mreža dobio je podršku od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji sporovodi Hartefakt fond.
Izvor teksta: Novinari Online
Poziv za umetnice: Otvaramo put ka ženskoj istoriji Niša kroz umetničke prakse
Nova mreža poziva sve umetnice sa juga i istoka Srbije da se prijave za učešće u projektu "Budućnost: Ženska istorija Niša kroz umetničke prakse".
Ovaj projekat ima za cilj da predstavi i aktuelizuje žensku istoriju kao jednu moguću teoriju koja živi u stvaralačkim praksama autorki na jugu i istoku. Kroz edukaciju 10-15 polaznica, umetnice sa juga i istoka Srbije upoznaće se sa konceptom ženske istorije i sa ženskom istorijom Niša. U sklopu projekta, kroz radionice scenarija i dokumentarnog filma i videa, polaznice će steći znanja i veštine kako bi kreirale svoje kratke filmove ili video radove. Cilj je istražiti lično iskustvo i povezati ga sa dominantnim istorijskim i društvenim narativima, pružajući tako žensku perspektivu društvene i istorijske stvarnosti.
Autorke će koristiti najznačajnije akterke istorije na jugu i istoku Srbije kao motive svojih radova, pokušavajući da pronađu svedočanstva i dokaze njihovog života i rada u javnom prostoru i sećanjima. Poseban fokus će biti na povezivanju istraživanja istorije sa iskustvom neravnopravnog položaja žena na jugu i istoku Srbije.
Realizovani filmovi biće predstavljeni publici u najvećim gradovima na jugu i istoku, kao i u Beogradu i Novom Sadu.
Ciljna grupa su umetnice 18+ koje stvaraju u domenu savremenih umetničkih praksi na polju filma, video umetnosti, vizuelnih umetnosti, konceptualne umetnosti i fotografije, a žive i rade na teritoriji južne i istočne Srbije.
Raspisujemo poziv za prvu fazu projekta koja će uključivati seriju radionica.
Prva radionica biće održana 6. i 7. aprila na temu “Ženska istorija”, vodiće je istoričarka Ana Jovanović iz Niša sa sledećom strukturom:
- Ženska istorija vs istorija roda
- Značaj izučavanja istorije gradova
- Gradovi kroz žensku vizuru
- Ženska istorija Niša – žene koje su doprinele razvoju Niša
Druga radionica biće održana 27. i 28. aprila na temu pisanja scenarija za narativni i nenarativni dokumentarni film i video i vodiće je dramaturškinja i pesnikinja Jelena Anđelovski iz Novog Sada. Struktura radionice će obuhvatiti:
- Ideja i sinopsis. Logline
- Vrste struktura priče; kontekst i svet priče
- Konstrukcija scena i njihova funkcija unutar strukture priče
Treća radionica biće održana 7. juna na temu dokumentarnog i eksperimentalnog videa uz mentorski rad i vodiće je rediteljke Maja Novaković i Tea Lukač iz Beograda. Biće obrađene sledeće teme:
- Osnove dokumentarnog filma
- Studija slučaja
- Inovativni pristup u dokumentarnom filmu
- Istraživanje, inspiracija i priprema za rad
- Preispitivanje i tretman sopstvenog iskustva u radu
- Mentorski rad
Četvrta radionica biće produkcija dokumentarnih i video formi koju će voditi reditelj Vladimir Đorđević iz Niša u koordinaciji sa produkcijskim timom od juna do septembra.
Prijave su otvorene za umetnice sa juga i istoka Srbije popunjavanjem jednostavnog Google upitnika, LINK.
Pridružite nam se u stvaranju umetnosti koja ruši stereotipe i osnažuje žene širom Srbije!
“Ovaj projekat dobio je podršku od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta “Kultura za demokratiju”, koji sporovodi Hartefakt fond. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Švajcarske vlade ili Hartefakt fonda.”
Gledajte podkast "Svet na leđima žene"
"Svet na leđima žene" naziv je podkasta koji pokreće Udruženje Nova mreža kao osnivač web portala i registrovanog medija Novinari Online.
Kroz 8 epizoda u prvoj sezoni, autorka ove video forme novinarka Branislava Jovanović, baviće se pitanjima rodne ravnopravnosti i seksizma u svakodnevnom životu i medijima. Ideja je gosti sagovornici i sagovornice ukažu na predrasude i stereotipe patrijarhalnog društva sa kojima se svakodnevno susreću žene na prostorima Balkana.
Epizode se mogu pratiti preko You Tube kanala Novinari Online.
Podkast je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Rezultati istraživanja: Seksistički stavovi najviše se prenose kroz medije i obrazovni proces
Da je seksizam pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika i da se seksistički stavovi u društvu najviše prenose kroz obrazovni proces i medije smatra 91,5 odsto ispitanika u istraživanju „Seksizam u svakodnevnom životu i medijima“ koje je sprovela Nova mreža iz Niša.
Seksizam prisutan skoro uvek i svuda
Prema dobijenim rezultatima diskriminacija žena (i muškaraca) na osnovu polne pripadnosti može se pronaći na radnom mestu (78,7%), u medijima (72,3%), kulturi (48,9%), sportu (47,95%) i jeziku (46,8%). Seksizam se javlja u svim oblastima života pojašnjava sociološkinja Ana Veljković koja je na čelu tima za istraživanja u Novoj mreži.
„Opšte je prihvaćeno da je seksizam svaki oblik izražavanja koji se temelji na ideji da su neke osobe, najčešće žene, inferiorne zbog svog pola. Seksizam pogađa i muškarce i dečake kada se ne ponašaju u skladu sa stereotipnim rodnim ulogama. Međutim, samo istraživanje je pokazalo da se sa tim slaže i 90 odsto naših ispitanika, odnosno određuju seksizam kao pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika“, kaže Veljković.
Metodom ukrštanja podataka u ovom istraživanju Nove mreže dobijeno je da ispitanici smatraju da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti, odnosno da je seksualna diskriminacija nad ženama sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (76,6%), dok manji deo anketiranih smatra da seksualna diskriminacija nad ženama nije sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (17%).
„Zanimljivo je da tako seksizam shvata mlađa populacija od 18 do 25 godina, odnosno 53 odsto i da seksualnu diskriminaciju nad ženama većina ispitanika smatra kao sredstvo održavanja dominacije moći muškaraca. Ispitanici odgovaraju i da žene mogu biti seksisti ako smatraju da imaju više moći od muškaraca“, kaže Veljković.
Medijsko pravo i seksizam
Na koji način medijsko pravo definiše seksizam i u kakvoj je vezi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti razmotrićemo sa dr Jelenom Vučković profesorkom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
„Seksizam podrazumeva nametanje nekih kulturoloških obrazaca koji su vezani za rod i pol. Mi imamo zakone koji regulišu ovu oblast i pojam medija je u zakonu jasno definisan. Ali ono što je kod nas negativno jeste što društvene mreže nisu svrstane u medije u pravnom smislu reči. To znači da se pitanje odgovornosti ne može postaviti na način na koji to može kada su u pitanju tradicionalni mediji. Ono što je napredak kada je u pitanju borba protiv seksizma u normativnom okviru jeste donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Taj Zakon je usvojen prošle godine i u tom smislu je jasno data definicija seksizma. Suština jeste odsustvo stigmatizovanja bilo kog pojedinca na osnovu njegovih određenih osobina, karakteristika, a naročito onih vezanih za rod i pol“, kaže Vučković.
Profesorka Vučković kaže da je kroz Zakon data jasna definicija seksizma i sa tim u vezi i zabrana određenih diskriminacija, zaštita osetljivih grupa, naročito žena, jer je seksizam naročito prisutan kada je u pitanju prikazivanje žena.
„U reklamnoj industriji se na jedan način prikazuju žene, a na drugi muškarci i to je na žalost današnji način razmišljanja“, zaključuje Vučković.
A da li postoje sankcije predviđene Zakonom za seksizam?
„Postoje sankcije koje su vrlo jasno definisane. U tom smislu je potrebno značajno jačati institucije kao sto su sudovi. Obučavati sudije da prepoznaju ono sto jeste seksizam, važno je praviti jasne razlike između toga šta je tačno seksizam, šta je mizoginija, šta su predrasude, sve su to neke nijanse. Kad to znamo onda ćemo u stvari kroz medijsko obrazovanje moći neke stvari i da menjamo i da imamo jačanje institucija“, kaže prof. dr Jelena Vučković.
Kakav je zaključak i da li se nešto menja u pozitivnom smislu?
„Mislim da se menja. Dok nemamo jasnu pravu regulativu mi ne možemo delovati u društvu. Sa promenama od, recimo 2000. godine, sa donošenjem seta zakona koji regulišu medijsku oblast, regulišu i sva ona pitanja, koja se tiču pozicije određenih manjina, pitanje ljudskih prava se aktuelizuje i to je dobro. Naravno, ta borba je večita i nikad neće prestati“, zaključuje prof. dr Vučković.
U Srbiji je Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio na snagu 1. jula 2021. godine i uređuje pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Svoju primenu nalazi u mnogim oblastima društvenog života obzirom da se mere za suzbijanje diskriminacije uvode u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti, oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge), zdravstvenom osiguranju i zaštiti, socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima. Takođe i u oblasti bezbednosti, ekologiji, oblasti kulture, sportu i rekreaciji, kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.
Projekat se organizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koje finansira Ambasada SAD, a administrira Media & Reform centar Niš.
Izvor: Novinari Online
Film Nove mreže prikazan na Fažana media festu
Nakon premijere na otvaranju Nišville jazz teatarskog festivala, dokumentarni film Nove mreže „Sve(t) na leđima žene“ – razgovor o seksizmu sa Mirjanom Karanović prikazan je na Internacionalnom multimedijalnom novinarskom festivalu u mestu Fažana u Istri.
Od 5. do 11. septembra malena Fažana ugostila je medijske radnike iz svih krajeve bivše Jugoslavije i iz zemalja Evropske Unije kako bi se kroz edukaciju, okrugle stolove i konstruktivne rasprave govorilo o položaju žena u medijima. Bila je to prilika i da novinarke iz niške Nove mreže učestvuju sa dokumentarnim filmom o seksizmu.
„Film Sve(t) na leđima žene deo je projekta „Seksizam u svakodnevnom životu i medijima“ u okviru kojeg je sprovedeno istraživanje na jugu Srbije o tome koliko mladi i odrasli prepoznaju šta je seksizam. Zatim su organizovane radionice sa studentima žurnalistike i komunikologije, sa aktivistima i sa novinarima. Treća aktivnost za ovih nekoliko meseci bila je snimanje dokumentarnog filma u kojem je o svom iskustvu sa seksizmom kroz odrastanje, studiranje i karijeru govorila naša proslavljena glumica i rediteljka Mirjana Karanović“, kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže.
„U okviru istraživanja koje je Nova mreža radila aprila 2022. godine zaključeno je da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti. Ono što je interesantno jeste što to mladi prepoznaju i da vide da je seksizam u medijima, u svakodnevnom životu, ali da ga ima i u kulturi i u jeziku. I da kada su mediji u pitanju to se vidi stalno. Obično su žene u emisijama koje nisu ozbiljnog karaktera, odnosno da se bave kuvanjem i modom. Dok za to vreme u emisijama ozbiljnog, političkog sadržaja uglavnom su u prvom planu muškarci“, pojašnjava Ana Veljković autorka istraživanja.
U filmu „Sve(t) na leđima žene“ poznata srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović govori o svom doživljaju seksizma, a razgovor sa njom vodila je glumica Maja Mitić.
„Film nije imao neke velike pretenzije. Bilo je važno govoriti o seksizmu kroz osobu koja je ceo svoj život posvetila toj nekoj borbi. Mirjana Karanović je javna ličnost, fantastična glumica i rediteljka, ne samo unašoj zemlji, nego i u celom regionu i šire“, kaže Maja Mitić glumica.
Fažana Media Fest održan je četvrti put, a prema rečima organizatora njihova misija je brisanje svih granica.
Film je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Premijera: Film Nove mreže na otvaranju Nišvilu
Premijera dokumentarnog filma „ SVE(T)na leđima žene“ – o seksizmu u razgovoru sa Mirjanom Karanović, u produkciji Nove mreže iz Niša, biće održana na svečanom otvaranju Nišville jazz TEATARSKOG festivala. Kreatorke filma su novinarka Branislava Jovanović i glumica Maja Mitić.
O svom iskustvu na temu seksizma i rodne ravnopravnosti u svakodnevnom životu i medijima, kroz dokumentarni film „SVE(T) na leđima žene“ govori višestruko nagrađivana srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović. Ona ukazuje na predrasude i stereotipe patrijahalnog društva sa kojima se svakodnevno susreću žene na ovim prostorima.
Cilj filma koji je deo projekta “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” je podizanje svesti i bolja informisanost građanki i građana na jugu Srbije o rodnim stereotipima u medijskom prostoru i svakodnevnom životu kroz pojam seksizma.
„Seksizam je svaki oblik diskriminacije zasnovan na polu i utiče i na žene i muškarce, niko nije lišen toga, ali se ne obrađuje često u javnom prostoru te se zbog toga teško menjaju ukorenjeni stavovi koji je najviše u patrijahalnim društvima. Zbog toga smo rešili da na jednostavan i prijemčiv način proslavljena srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović kroz svoj život i lične primere objasni pojam seksizma i probleme sa kojima se suočavaju devojčice, devojke i žene u našoj sredini“, kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže.
Prikazivanje filma je 5. avgusta na Nišville jazz TEATARSKOM festivalu na zvaničnom otvaranju u Oficirskom domu od 19.30 časova, ulaznice se ne naplaćuju.
Nakon prikazivanja u Nišu, ovaj film videće i publika u Hrvatskoj na Fažana Media festu koji ove godine ima temu žene i mediji. U planu je prikazivanje filma i na ostalim festivalima u Srbiji, regionu i Evropi.
Režiju dokumentarca potpisuje glumica Maja Mitić, a produkciju ispred Nove mreže Branislava Jovanović. Montažu je radio Darko Ković, snimanje Marija Momić i Bojan Marojević, snimanje tona i dizajn zvuka Filip Tančić, originalnu muziku Nebojša Vojvodić, dok je fotografije radio Ivan Jovanović.
Učestvujte u istraživanju Nove mreže: Seksizam u svakodnevnom životu i medijima
Udruženje Nova mreža tokom narednih nekoliko meseci realizuje projekat "Seksizam u svakodnevnom životu i medijima" u okviru kojeg se na reprezentativnom uzorku na teritoriji Niša sprovodi istraživanje o tome koliko su stariji od 18 godina upoznati sa terminom "seksizam" i da li prepoznaju njegovo značenje.
Cilj projekta je mobilizacija građanki i građana na jugu Srbije u borbi protiv rodnih stereotipa u medijskom prostoru. Podizanje svesti o tome šta su rodni stereotipi i kako prepoznati seksizam u medijima i veća informisanost kako bi se uticalo na duboko ukorenjene predrasude o rodnim stereotipima i seksizmu u medijima.
U kreiranju upitnika učestvovali su sociolozi i psiholozi sa Filozofskog fakulteta u Nišu, dostupan je na online platformi i putem ovog linka možete ga otvoriti i popuniti. Pitanja su o opštoj informisanosti o tome šta je seksizam i koje su najčešće zablude u vezi sa tim pojmom. Statističkom obradom podataka dobiće se relevantni podaci o atmosferi u društvu, odnosno lokalnoj zajednici u pogledu informisanosti o tome šta je seksizam i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima.
Projekat se organizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koje finansira Ambasada SAD, a administrira Media & Reform centar Niš.
Nova mreža deo mreže organizacija jugoistoka Srbije za rešavanje ekoloških problema
Kako bi se počelo sa rešavanjem mnogobrojnih ekoloških problema u gradovima na jugoistoku Srbije, pokrenuta je inicijativa za udruživanje pojedinaca, organizacija i institucija radi pokretanja javnog dijaloga za pronalaženje rešenja.
Pokretač inicijative je Ekološka organizacija “Zeleni ključ” iz Niša, kojoj su se na okružnom nivou pridružili Čuvari Vlasine, Eko budućnost iz Svrljiga, Vučje-Porečje iz Leskovca, Pokret gorana Knjaževac i Sokobanjsko ekološko društvo(SED). Na lokalnom nivou okupila su se udruženja Južna Morava Lalinac, Eko gerila, Zeleni zid, Niš Pantelej naselje, PSK Mosor i Nova mreža.
Od juga do istoka isti problemi
Od Vlasine preko Leskovca, Niša, Svrljiga i Knjaževca problemi građana i građanki su identični: zagađenje vazduha, skladištenje komunalnog otpada, neregulisani mehanizmi za prečišćavanje otpadnih voda, nedostatak biciklističkih staza i javnih parkovskih površina. Zbog toga bi zajedničko i udruženo delovanje na okružnom i lokalnom nivou moglo da da rezultate sa aspekta kvaliteta života i životne sredine.
“Cilj našeg zajedničkog delovanja je pokretanje projekata koji bi uključivali građane i građanke u institucionalne i sistemske tokove zaštite životne sredine To podrazumeva jačanje pojedinačnih organizacija kroz niz treninga i obuka, strateško planiranje, i umrežavanje na lokalnom i regionalnom nivou kako bi se uticaj organizacija i udruženja povećao posebno prilikom donošenja odluka i podsticanja pozitivnih promena u zajednici” , kaže mr Olivera Milošević inženjer zaštite životne sredine.
Pored jačanja kapaciteta organizacija, biće sprovedeno istraživanje o stavovima građana i građanki o ekološkim problemima, odgovornosti i učešću u promenama i pokretanju inicijativa.
“Na sve dugogodišnje ekološke probleme možemo zajednički da reagujemo i da u okviru institucionalnih i zakonskih okvira, poboljšamo saradnju među opštinama i gradovima čime bismo donosioce odluka pozvali na odgovornost i rešavanje problema u skladu sa potrebama stanovnika u pogledu zaštite životne sredine”, pojašnjava mr Olivera Milošević inženjer zaštite životne sredine.
Do kraja jula ove godine biće izrađena lista zajedničkih prioriteta svih okupljenih organizacija koja će biti predstavljena lokalnim rukovodstvima. Na taj način će između pojedinaca, organizacija i institucija biti pokrenut javni dijalog za pronalaženje rešenja za mnoge zajedničke ekološke probleme.
Biće organizovane tribine i okrugli stolovi i zajednički nastupi učesnika, kao i putujuća izložba fotografija svih potencijalno umreženih organizacija.
Projekat „Budi deo rešenja a ne zagađenja – južna eko mreža“ sprovodi se uz podršku Fonda za otvoreno društvo.
Izvor: Novinari Online
Nikom ona ne treba: Premijera filma niške autorske ekipe u NKC-u
Niška premijera filma "Nikom ona ne treba" biće održana 25. decembra od 18 časova u Maloj sali Niškog kulturnog centra, nakon čega će biti predstavljena kompletna autorska ekipa. Nova mreža pružila je kompletnu organizacijsku, tehničku i postprodukcijsku podršku.
Tri žene, tri sudbine, nemoć da išta promene... Autentična svedočenja rođaka žrtava, državljanki Srbije i njihove dece, koje su u najnehumanijim uslovima zatočene u logorima u Siriji. One su žrtve surove ratne trgovine od svojih najbližih.
“Nikom ona ne treba” sniman je tokom aprila 2021. godine u autentičnim eksterijerima u okolini Niša, na Kusači, u selu Koritnjak i u naselju Brzi brod na obalama Nišave. Ekipu čine niški umetnici i profesionalci iz oblasti produkcije. Scenario i režiju potpisuje Maja Mitić, direktor fotografije je Darko Ković koji je radio i montažu filma. Saradnica na scenariju je Dženeta Agović. U filmu igraju Dragana Jovanović, Aleksandra Pavlović i Maja Mitić. Autor originalne muzike je Nebojša Vovodić, a naratorka Olivera Viktorović Đurašković. Snimatelji zvuka su Slobodan Ilić i Nenad Tančić, a dizajner zvuka Filip Tančić. Autor fotografija je Ivan Jovanović. Tehničku podršku, organizaciju snimanja i kompletnu postprodukciju pružila je Nova mreža iz Niša.
Dokumentarno igrani film “Nikom ona ne treba” iznosi autentična svedočenja rođaka žrtava trgovine ljudima. Reč je o ženama koje su sa svojom decom zarobljene u logorima među kojima ima i srpskih državljanki. U tim logorima , trenutno je oko 700 žena i 1500 dece iz više od 40 zemalja iz celog sveta. Posle poraza i bekstva iz Islamske države, septembra 2017. godine, žene su se sa decom predale Kurdima koji su ih zatočili na Severu Sirije gde žive u najnehumanijim uslovima. Sva lična imena i prezimena i tačni datumi su izbačeni radi sigurnosti žrtava koje su još uvek zarobljene.
Film je do sada prikazan na festivalima u Beogradu, Sarajevu i Prištini.
Edukatorke Nove mreže na FemArt festivalu u Prištini
Od 1. do 6. oktobra u Prištini je deveti put po redu organizovan aktivistički FemArt festival pod nazivom "F... seksizam" na kojem su edukatorke iz Nove mreže održale radionicu pod nazivom "Šta je seksizam i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima" i "Savremene pozorišne tehnike".
Sa glumcima i studentima glume umetnica Maja Mitić radila je na edukaciji o savremenim pozorišnim tehnikama koje su povezane sa predstavom o rodnoj ravnopravnosti. Sa istom grupom mladih novinarka Branislava Jovanović održala je radionicu o seksizmu i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima. Ova višečasovna edukacija održana je u Odin teatru 4. oktobra.
"Umetnici/e i aktivisti/kinje iz lokalnih i međunarodnih zajednica okupili su se da studente provociraju i izazovu aktuelnu seksističku realnost na sve moguće načine. Od performansa, poezije i plesa, diskusija i konferencija, pa do žurki i pobuna, mi ćemo tretirati ženska prava kao ljudska prava", kažu organizatori.
Ove jeseni, tokom FemArt 9 od 1. do 6. oktobra uz pomoć svih feminističkih aktivistkinja i umetnica, pokazana je snaga kolektivne akcije, kritičkog razmišljanja i kreativne pobune.
Za posetioce su bile pripremljene emisije, izložbe, plesovi i pesme, paneli diskusija, podcasti putem kojih je dekonstruisan seksizam u svim njegovim oblicima i razmišljanja kroz delovanja i nedelovanja u pravcu ka jednakom životu za sve, bez obzira na ljudske razlike.
"Seksizam i ugnjetavanje prisutni su već duže vreme, a to svakako nije bilo prijatno vreme. Ovde smo da ostanemo, pa “F ... Seksizmu”. Verujemo u jednakost među ljudima", poručuju organoizatori.