Vesti

Uspešno prikazivanje filma Nove mreže u Fažani

Nakon premijere na otvaranju Nišville jazz teatarskog festivala, dokumentarni film Nove mreže „Sve(t) na leđima žene“ – razgovor o seksizmu sa Mirjanom Karanović prikazan je na Internacionalnom multimedijalnom novinarskom festivalu u mestu Fažana u Istri.

Od 5. do 11. septembra malena Fažana ugostila je medijske radnike iz svih krajeve bivše Jugoslavije i iz zemalja Evropske Unije kako bi se kroz edukaciju, okrugle stolove i konstruktivne rasprave govorilo o položaju žena u medijima. Bila je to prilika i da novinarke iz niške Nove mreže učestvuju sa dokumentarnim filmom o seksizmu.

„Film Sve(t) na leđima žene deo je projekta „Seksizam u svakodnevnom životu i medijima“ u okviru kojeg je sprovedeno istraživanje na jugu Srbije o tome koliko mladi i odrasli prepoznaju šta je seksizam. Zatim su organizovane radionice sa studentima žurnalistike i komunikologije, sa aktivistima i sa novinarima. Treća aktivnost za ovih nekoliko meseci bila je snimanje dokumentarnog filma u kojem je o svom iskustvu sa seksizmom kroz odrastanje, studiranje i karijeru govorila naša proslavljena glumica i rediteljka Mirjana Karanović“, kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže.

„U okviru istraživanja koje je Nova mreža radila aprila 2022. godine zaključeno je da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti. Ono što je interesantno jeste što to mladi prepoznaju i da vide da je seksizam u medijima, u svakodnevnom životu, ali da ga ima i u kulturi i u jeziku. I da kada su mediji u pitanju to se vidi stalno. Obično su žene u emisijama koje nisu ozbiljnog karaktera, odnosno da se bave kuvanjem i modom. Dok za to vreme u emisijama ozbiljnog, političkog sadržaja uglavnom su u prvom planu muškarci“, pojašnjava Ana Veljković autorka istraživanja.

U filmu „Sve(t) na leđima žene“ poznata srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović govori o svom doživljaju seksizma, a razgovor sa njom vodila je glumica Maja Mitić.

„Film nije imao neke velike pretenzije. Bilo je važno govoriti o seksizmu kroz osobu koja je ceo svoj život posvetila toj nekoj borbi. Mirjana Karanović je javna ličnost, fantastična glumica i rediteljka, ne samo unašoj zemlji, nego i u celom regionu i šire“, kaže Maja Mitić glumica.

Fazana Media Fest održan je četvrti put, a prema rečima organizatora njihova misija je brisanje svih granica.

Film je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.


Film Nove mreže na otvaranju Nišville teatarskog festivala

Premijera dokumentarnog filma „ SVE(T)na leđima žene“ – o seksizmu u razgovoru sa Mirjanom Karanović, u produkciji Nove mreže iz Niša, biće održana na svečanom otvaranju Nišville jazz TEATARSKOG festivala. Kreatorke filma su novinarka Branislava Jovanović i glumica Maja Mitić.

O svom iskustvu na temu seksizma i rodne ravnopravnosti u svakodnevnom životu i medijima, kroz dokumentarni film „SVE(T) na leđima žene“ govori višestruko nagrađivana srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović. Ona ukazuje na predrasude i stereotipe patrijahalnog društva sa kojima se svakodnevno susreću žene na ovim prostorima.

Cilj filma koji je deo projekta “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” je podizanje svesti i bolja informisanost građanki i građana na jugu Srbije o rodnim stereotipima u medijskom prostoru i svakodnevnom životu kroz pojam seksizma.

„Seksizam je svaki oblik diskriminacije zasnovan na polu i utiče i na žene i muškarce, niko nije lišen toga, ali se ne obrađuje često u javnom prostoru te se zbog toga teško menjaju ukorenjeni stavovi koji je najviše u patrijahalnim društvima. Zbog toga smo rešili da na jednostavan i prijemčiv način proslavljena srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović kroz svoj život i lične primere objasni pojam seksizma i probleme sa kojima se suočavaju devojčice, devojke i žene u našoj sredini“, kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže.

Prikazivanje filma je 5. avgusta na Nišville jazz TEATARSKOM festivalu na zvaničnom otvaranju u Oficirskom domu od 19.30 časova, ulaznice se ne naplaćuju.

Nakon prikazivanja u Nišu, ovaj film videće i publika u Hrvatskoj na Fažana Media festu  koji ove godine ima temu žene i mediji. U planu je prikazivanje filma i na ostalim festivalima u Srbiji, regionu i Evropi.

Režiju dokumentarca potpisuje glumica Maja Mitić, a produkciju ispred Nove mreže Branislava Jovanović. Montažu je radio Darko Ković, snimanje Marija Momić i Bojan Marojević, snimanje tona i dizajn zvuka Filip Tančić, originalnu muziku Nebojša Vojvodić, dok je fotografije radio Ivan Jovanović.

* Film je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.


Predstavljeni rezultati istraživanja Nove mreže o seksizmu u svakodnevnom životu i medijima

Da je seksizam pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika smatra većina anketiranih (91,5%) u istraživanju koje je tokom aprila 2022. godine sprovelo Udruženje “Nova mreža” Niš na uzorku od 100 ispitanika. Sa ovakvom definicijom seksizma slažu se anketirani starosne dobi od  18 do 25 godina  (53,2%), od 25 do 30 godina (12,8%) i od 40 do 45 godina (13,8%). 

Udruženje Nova mreža realizuje projekat “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” u okviru kojeg je na reprezentativnom uzorku na teritoriji Niša sprovedeno istraživanje o tome koliko su stariji od 18 godina upoznati sa terminom “seksizam” i da li prepoznaju njegovo značenje.

Cilj projekta je mobilizacija građanki i građana na jugu Srbije u borbi protiv rodnih stereotipa u medijskom prostoru. Podizanje svesti o tome šta su rodni stereotipi i kako prepoznati seksizam u medijima, i veća informisanost, kako bi se uticalo na duboko ukorenjene predrasude o rodnim stereotipima i seksizmu u medijima.

Seksizam je svuda prisutan i ne odnosi se samo na žene

Seksizam se javlja u svim oblastima života pojašnjava sociološkinja Ana Veljković koja je na čelu ekspertskog tima za istraživanja u Novoj mreži. Prema dobijenim rezultatima seksizam je prisutan najviše na poslu, zatim u medijima, u kultri, sportu i u jeziku. Konkretnije, diskirminacija žene (i muškaraca) na osnovu polne pripadnosti može se pronaći na radnom mestu (78,7%), u  medijima (72,3%), u kulturi  (48,9%), u sportu (47,95%) i u  jeziku (46,8%).

"Seksistički stavovi se prenose kroz obrazovni proces, vaspitanje u porodici, zatim kroz medije, kulturu, jezik i sport.  Dispariteti između muškaraca i žena se jednostavno uzimaju kao davanje, a potkrepljuju se praksom, pravilima, politikama i zakonima koji često izgledaju neutralni na površini, ali zapravo su u nepovoljnom položaju žene. Okružuje nas od detinjstva, kroz podsticanje dečaka da budu hrabri i moćni, a devojčice mirne, tihe, dopadljive, pasivne tokom druženja, “damski” uzdržane. Pogađa nas sa reklamama na autobusima, na televiziji, u časopisima, sa društvenih mreža, igračaka. Postoji i u našoj porodici, u našem domu. Žena i dalje obavlja više neplaćenih kućnih poslova od muškaraca", kaže Veljković.

Ana Veljković, ekspertkinja za istraživanja u Novoj mreži; Foto: Ivan Jovanović

Metodom ukrštanja podataka u ovom istraživanju dobijeno je da ispitanici smatraju da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti, odnosno da je seksualna diskriminacija nad ženama sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (76,6%), dok manji deo anketiranih smatra da seksualna diskriminacija nad ženama nije sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (17%).

 

PROČITAJTE:

Ko je u boljoj poziciji?

Podaci dobijeni iz istraživanja pokazuju i da 80,9% ispitanika smatra da muškarci imaju koristi od seksizma odnosno da muškarci često dobijaju bolje plate ili bolje pozicije u firmi od žena. Sedam odsto smatra da muškarci nemaju koristi od seksizma odnosno da retko dobijaju plate ili bolje pozicije u firmi od žena, dok 12,8% smatra da muškarci retko dobijaju bolje plate ili bolje pozicije u firmi od žena.

"Drugačije rečeno, seksizam utiče drugačije i u većoj meri na žene nego na muškarce. Seksizam je tu svaki put kada se sportistkinja opisuje kao supruga i majka ili uklapa u sliku “seksi” sterotipa a njena dostignuća obezvređuju.  Tu je i kada se ismeva muškarac koji brine o svojoj deci. Javlja se svaki put kada se političarka ućutkuje šalama i primedbama u vezi sa njenim izgledom. To nam pokazuju podaci istraživanja Nove mreže", zaključuje Veljković.

Prema dobijenim podacima neke grupe žena, na primer mlade žene, političarke, novinarke ili javne ličnosti, naročito su na meti seksizma, i to smatra većina ispitanika.

Naime, kada se govori o važnim i ozbiljnim temama gosti u tv emisijima su pretežno muškarci (48,9%), dok su žene više zastupljene u emisijama zabavnog karaktera (šminka, moda) nego muškarci (53,2%). Fizički izgled žena u medijima je češće u prvom, a intelekt u drugom planu (69,1%). Ostali deo ispitanika smatra da se komentariše i fizički izgled muškaraca u medijima, ali da je intelekt u većini slučajeva u prvom planu (22,35).

 

PROČITAJTE:

 

Seksizam se ogleda i u zastupljenosti muških i ženskih stereotipa u reklamama na svim medijima. Ispitanici smatraju da su podjednako zastupljeni muški i ženski sterotipi (68,1%) odnosno da su ženski sterotipi više primetni kada se govori o kućnim poslovima, porodici, lepoti i telu (29,8%).

U istraživanju Nove mreže “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” navedeni su samo neki oblici seksizma u našem društvu. Podsetimo, Savet Evrope je sačinio prvi pravni tekst koji se bavi svim njegovim oblicima.

*Istraživanje je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

 

 

 


Učestvujte u istraživanju Nove mreže: Seksizam u svakodnevnom životu i medijima

Udruženje Nova mreža tokom narednih nekoliko meseci realizuje projekat "Seksizam u svakodnevnom životu i medijima" u okviru kojeg se na reprezentativnom uzorku na teritoriji Niša sprovodi istraživanje o tome koliko su stariji od 18 godina upoznati sa terminom "seksizam" i da li prepoznaju njegovo značenje.

Cilj projekta je mobilizacija građanki i građana na jugu Srbije u borbi protiv rodnih stereotipa u medijskom prostoru. Podizanje svesti o tome šta su rodni stereotipi i kako prepoznati seksizam u medijima i veća informisanost kako bi se uticalo na duboko ukorenjene predrasude o rodnim stereotipima i seksizmu u medijima.

U kreiranju upitnika učestvovali su sociolozi i psiholozi sa Filozofskog fakulteta u Nišu, dostupan je na online platformi i putem ovog linka možete ga otvoriti i popuniti. Pitanja su o opštoj informisanosti o tome šta je seksizam i koje su najčešće zablude u vezi sa tim pojmom. Statističkom obradom podataka dobiće se relevantni podaci o atmosferi u društvu, odnosno lokalnoj zajednici u pogledu informisanosti o tome šta je seksizam i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima.

Projekat se organizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koje finansira Ambasada SAD, a administrira Media & Reform centar Niš.

Projekat "Seksizam u svakodnevnom životu i medijima" realizuje Nova mreža

Nikom ona ne treba: Premijera filma niške autorske ekipe u NKC-u

Niška premijera filma "Nikom ona ne treba" biće održana 25. decembra od 18 časova u Maloj sali Niškog kulturnog centra, nakon čega će biti predstavljena kompletna autorska ekipa. Nova mreža pružila je kompletnu organizacijsku, tehničku i postprodukcijsku podršku.

Nikom ona ne treba

Tri žene, tri sudbine, nemoć da išta promene... Autentična svedočenja rođaka žrtava, državljanki Srbije i njihove dece, koje su u najnehumanijim uslovima zatočene u logorima u Siriji. One su žrtve surove ratne trgovine od svojih najbližih.

“Nikom ona ne treba” sniman je tokom aprila 2021. godine u autentičnim eksterijerima u okolini Niša, na Kusači, u selu Koritnjak i u naselju Brzi brod na obalama Nišave. Ekipu čine niški umetnici i profesionalci iz oblasti produkcije.  Scenario i režiju potpisuje Maja Mitić, direktor fotografije  je Darko Ković koji je radio i montažu filma. Saradnica na scenariju je Dženeta Agović. U filmu igraju Dragana Jovanović, Aleksandra Pavlović i Maja Mitić. Autor originalne muzike je Nebojša Vovodić, a naratorka Olivera Viktorović Đurašković. Snimatelji zvuka su Slobodan Ilić i Nenad Tančić, a dizajner zvuka Filip Tančić. Autor fotografija je Ivan Jovanović. Tehničku podršku, organizaciju snimanja i kompletnu postprodukciju pružila je Nova mreža iz Niša.

Foto: Ivan Jovanović

Dokumentarno igrani film “Nikom ona ne treba” iznosi autentična svedočenja rođaka žrtava trgovine ljudima. Reč je o ženama koje su sa svojom decom zarobljene u logorima među kojima ima i srpskih državljanki. U tim logorima , trenutno je oko 700 žena i 1500 dece iz više od 40 zemalja iz celog sveta. Posle poraza i bekstva iz Islamske države, septembra 2017. godine, žene su se sa decom  predale Kurdima koji su ih zatočili na Severu Sirije gde žive u najnehumanijim uslovima. Sva lična imena i prezimena i tačni datumi su izbačeni radi sigurnosti žrtava koje su još uvek zarobljene.

Film je do sada prikazan na festivalima u Beogradu, Sarajevu i Prištini.

Foto: Ivan Jovanović

 


Edukatorke Nove mreže na FemArt festivalu u Prištini

Od 1. do 6. oktobra u Prištini je deveti put po redu organizovan aktivistički FemArt festival pod nazivom "F... seksizam" na kojem su edukatorke iz Nove mreže održale radionicu pod nazivom "Šta je seksizam i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima" i "Savremene pozorišne tehnike".

FemArt program za 4. oktobar

Sa glumcima i studentima glume umetnica Maja Mitić radila je na edukaciji o savremenim pozorišnim tehnikama koje su povezane sa predstavom o rodnoj ravnopravnosti. Sa istom grupom mladih novinarka Branislava Jovanović održala je radionicu o seksizmu i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima. Ova višečasovna edukacija održana je u Odin teatru 4. oktobra.

Gostovanje edukatorki na RTK2 u Prištini

"Umetnici/e i aktivisti/kinje iz lokalnih i međunarodnih zajednica okupili su se da studente  provociraju i izazovu aktuelnu seksističku realnost na sve moguće načine. Od performansa, poezije i plesa, diskusija i konferencija, pa do žurki i pobuna, mi ćemo tretirati ženska prava kao ljudska prava", kažu organizatori.

Ove jeseni, tokom FemArt 9 od 1. do 6. oktobra uz pomoć svih feminističkih aktivistkinja i umetnica, pokazana je snaga kolektivne akcije, kritičkog razmišljanja i kreativne pobune.

Za posetioce su bile pripremljene emisije, izložbe, plesovi i pesme, paneli diskusija, podcasti putem kojih je dekonstruisan seksizam u svim njegovim oblicima i razmišljanja kroz delovanja i nedelovanja u pravcu ka jednakom životu za sve, bez obzira na ljudske razlike.

"Seksizam i ugnjetavanje prisutni su već duže vreme, a to svakako nije bilo prijatno vreme. Ovde smo da ostanemo, pa “F ... Seksizmu”. Verujemo u jednakost među ljudima", poručuju organoizatori.


Predstava "Žena/More" Nove mreže odigrana na Internacionalnom festivalu u rumunskom gradu Sibiu

Predstava SEA/WOMAN – ŽENA/MORE, čiju produkciju potpisuju Athlets of the heart iz Londona, Ko - smo - (s) teatar iz Beograda i Nova mreža (New network) iz Niša odigrana je 25. avgusta na Internacionalnom teatarskom festivalu u Sibiu, Rumunija.

Glumica Maja Mitić ispred Gong teatra; Foto: Ivan Jovanović

U centru Transilvanije, od 20. do 29. avgusta, održan je 28. Internacionalni pozorišni festival, jedna od najznačajnijih evropskih teatarskih manifestacija, u pogledu umetničkog kvaliteta programa, ali i njegovog obima. Smatra se da je ovaj festival, posle festivala u Edinburgu i Avinjonu, najveći pozorišni festival u svetu.

Foto: B.J.

Ove godine slogan festivala je “Zajedno gradimo nadu” i nastupilo je preko 2.000 umetnika iz 38 zemalja, koji su uživo predstavili oko 600 umetničkih događaja, iz oblasti pozorišta, savremenog plesa, opere, cirkusa, muzičkih dela, vizuelnih umetnosti. Zbog situacije sa koronavirusom oko stotinak produkcija predstavljeno je preko interneta u lajv strimu.

Publika je ove godine videla scenska dela Silviu Purkaretea, Akrama Kana, Jožefa Nađa, Šarlote Rempling, produkcije Puškinovog dramskog pozorišta, Litvanskog nacionalnog teatra, Flamenko Baleta iz Barselone i mnoge druge.

Predstavu SEA/WOMAN – ŽENA/MORE festivalska publika imala je priliku da pogleda u Teatru "Gong" u bajkovitom rumunskom gradiću Sibiu koji je 2007. godine bio proglašen za evropsku prestonicu kulture.

Nastup na festivalu u Sibiu; Dragos Dumitru

Inače, ova predstava stvarana je u Srbiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Rediteljka je Ana Furs profesorka na Goldsmits fakultetu u Londonu, kostimografkinja Antonela Diana iz Danske, a glumica Maja Mitić iz Beograda.

 


Nagrada za koautorski tim Nove mreže na "Vrmdža Festu"

Prema odluci žirija "Priznanje za doprinos u podizanju svesti o ekologiji" dobio je autorski tim dokumentarnog filma "Čistači" u produkciji Nove mreže koji je prikazan u takmičarskom delu Vrmdža festa 24. jula. Za koautorke filma Branislavu Jovanović i Maju Mitić ovo je prva zajednička nagrada.

Foto: Ivan Jovanović

"Povezivanjem sudbine dvoje ljudi želeli smo da skrenemo pažnju na važnost brige o planeti Zemlji koja je dom za skoro 8 milijardi ljudi. Postoje različiti vidovi zagađenja. Mi smo se u ovom filmu bavili zagađenjem plastikom koja utiče na naše živote i prirodu, kao što u sledećem koraku može da utiče na zagađenje duhovnosti, kreativnosti i empatije. Ovaj film je plač nad trenutnom sudbinom naše Zemlje", kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže i koautorka na filmu.

Dodatnu inspiraciju za predstavu Žena/More, koja se bavi pitanjima opstanka i ekologije, glumica Maja Mitić pronašla je u razgovoru sa Milanom i njegovim ocem Životom Mitić.

„Završila sam predstavu, ali sve vreme razmišljam o Milanu, on skuplja flaše i čisti planetu, on je čistač. Stalno mislim da sam i ja neki čistač duše, da je moja profesija takva. Čemu služi umetnost nego da čisti dušu. Sigurno postoji neka veza, zato sam i bila tako inspirisana Milanom“, kaže Maja Mitić glumica i koautorka na filmu.

Snimatelj i montažer filma je Boban Mihajlović, za izbor muzike bila je zadužena profesorka Milena Despotović, a film je sniman tokom juna 2021. godine u Nišu.

Foto: Ivan Jovanović

O festivalu

Peti Internacionalni festival ekološkog i turističkog dokumentarnog filma "Vrmdža FEST 2021." održan je 24. jula. Pokrenut je od strane Mesne zajednice Vrmdža zajedno sa umetničkim udruženjem "Forum Artistikum" iz Niša. Ove godine organizator festivala je Lokalna akciona grupa Rtanj uz podršku opštine Sokobanja, Mesne zajednice Vrmdža i donatora iz tog kraja.

"Ove godine je prijavljeno najviše filmova od kad se održava „Vrmdža fest“, blizu 80 filmova, a festival je jedinstven po tome što po kategorijama imamo nagrade i za filmsku produkciju i za televizijsku produkciju u kategoriji ekološkog i turističkog i u kategoriji eko kulture života na selu“, kaže Slaviša Krstić organizator festivala.

 


"Izolacionisti" prikazani na "Human lights festivalu" koji se organizuje u Atlanti, SAD

Stručni žiri "Human lights festivala" iz Atlante, SAD, selektovao je pozorišni performans Nove mreže "Izolacionisti" za ovogodišnji program koji je prikazan u hibrid varijanti (online) 18. juna.
Poster Isolationists

Obrazloženje žirija:

"Koliko ste žena preko 60 godina nedavno videli u filmu ili pozorištu? Verovatno ih možete izbrojati na prstima jedne ruke. Na Festivalu Human lights 7 stages videćete čitav ansambl. Jedan od skrivenih dragulja našeg festivala je "Izolacionisti", ekskluzivna američka projekcija srpskog performansa u režiji Maje Mitić, koja će biti premijerno prikazana ovog petka u 20 sati (i dostupna na zahtev posle).
Kada je pandemija započela, osobama starijim od 65 godina u Srbiji bilo je zabranjeno da izlaze (osim tokom strogo ograničenih sati) dva meseca. „Izolacionisti“ su inicijativa za osnaživanje žena starijih od 60 godina da podele svoja iskustva intenzivne izolacije i priznaju važnost ljudskih veza u kriznim vremenima. Film ovog jedinstvenog performansa, usred prelepih ruševina koje krase prirodni pejzaž, slavi moć deljenja - bilo da je to duboka tuga, zarazna radost ili teško stečena mudrost - koja prevazilazi starost i geografiju."

Počelo snimanje dokumentarnog filma u izvršnoj produkciji i organizaciji Nove mreže

Na nekoliko lokacija u Nišu počelo je snimanje dokumentarnog filma "Nikom ona ne treba" na kojem izvršnu produkciju i kompletnu organizaciju potpisuje Nova mreža.

Sa snimanja filma u Nišu; Foto: Ivan Jovanović
Foto: Ivan Jovanović

Scenaristkinja i rediteljka je Maja Mitić, a kamerman i direktor fotografije je Darko Ković. U filmu igraju glumice Dragana Jovanović, Aleksandra Pavlović i Maja Mitić. Snimatelji zvuka su Bane Ilić i Nenad Tančić, a fotograf je Ivan Jovanović. PR i organizator snimanja je Branislava Jovanović.

Foto: Ivan Jovanović

Ovaj film deo je projekta „Jačanje otpornosti zajednice na savremene oblike trgovine ljudima,posebno ženamai devojčicama,u kontekstu verskog terorizma i radikalizma“, koji Impuls Tutin realizuje se u okviru aktivnosti jačanja kapaciteta i sposobnosti lokalnih organizacija civilnog društva za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima, koje sprovodi NVO ASTRA. Ove aktivnosti deo su šireg ASTRINOG projekta „Unapređenje prostora i mogućnosti za borbu protiv trgovine ljudima“, podržanog od strane Evropske unije.