Vesti
Javni poziv za mlade klimatske lidere i liderke
Interesuju te klimatske promene i želiš aktivno da radiš, daješ predloge i učestvuješ u donošenju odluka koje se tiču prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove? PRIJAVI SE ZA OBUKU ZA MLADE KLIMATSKE LIDERE/KE u ZooKutku, ako ideš u srednju školu, strudiraš ili se baviš aktivizmom.
Saznaćeš kako klimatske promene utiču na planetu i naš grad, ljude i životinje, koje su posebno ranljive grupe u svetlu klimatskih promena, kako da koristiš medije i informacije, da izneseš svoj stav o izazovima i inicijativama o klimatskim promenama, kako da predstaviš svoj predlog na mrežama i još mnogo toga.
Rok je 26.09.2023. do 17h, a prijave su na LINKU.
Obuka je dvodnevna i obezbeđen je prevoz iz centra Niša do Zookutka u Kamenici i nazad, kao i ručak za učesnike i učesnice. Možeš da izabereš termin kada želiš da pohađaš obuku:
- 29. i 30. septembar 2023.
- 13. i 14. oktobar 2023.
- Treći termin biće naknadno određen (kraj oktobra ili početak novembra)
Za dodatna pitanja kontakt osoba je Dušan Stojanović, ZOO Planet, e-pošta: info@zooplanet.org.rs
Obuka za mlade klimatske lidere deo je aktivnosti, koje se realizuju na projektu “Prilagođavanie na izmenjene klimatske uslove u Nišu 2023-PIKU NIŠ 2023" u okviru EKO-SISTEM Programa podrške koji sprovode Mladi istraživači Srbije, uz podršku Švedske. Projekat realizuje Media i reform centar Niš sa još 6 članova Zelene mreže: Azbuki, ZooPlanet, Lokalna fondacija Niš, Odbor za ljudska prava Niš, Južna Morava i Nova mreža, sa ciljem pružanja doprinosa unapređenju kapaciteta lokalne zajednice za otpornost i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Više o projektu saznajte na LINKU.
ANKETA: Zelena mreža Grada Niša ispituje ekološke potrebe građana i građanki
Organizacije civilnog društva ispituju stavove i potrebe građana/ki Niša u oblasti zaštite životne sredine i sa tim ciljem kreirali su ANKETU za Nišlije i Nišlijke.
Ispitivanje radi Zelena mreža Grada Niša koju čine organizacije: Zeleni ključ, Južna Morava, Zooplanet, Azbuki, Odbor za ljudska prava, PROAKTIV, ENECA, Nova mreža, DELI prostor, Lokalna fondacija Niš i Media i reform centar.
"Zelene inicijative i politike su pitanje od javnog interesa i proizvode korist ili dobrobit za sve, za veliku većinu ili za posebnim propisima zaštićenu manjinsku grupu. Zato vas molimo da odvojite nekoliko minuta za ovu anonimnu anketu, čije rezultate ćemo usmeriti na zelene inicijative i politike u skladu sa zakonom, proceduralno, institucionalno i sistemski. Vaši odgovori će nam takođe pomoći da utvrdimo potrebe i prioritete u oblasti otvorenih podataka, i na koji način će vam biti od koristi, kao i da definišemo najbolje načine za uključivanje zainteresovane, stručne i opšte javnosti u proces kreiranja i donošenja odluka, politka i određivanje prioriteta inicijativa i projekata", ističu iz Zelene mreže.
ANKETA je anonimna i deo je inicijative "Očuvana i unapređena životna sredina je javni interes i traži javnu raspravu" podržane od strane ACT programa - Zajedno za aktivno građansko društvo.
Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji/članku/studiji/radu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
O ACT projektu
“Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. #ACTprojekat čine 3 stuba: 1. grantovi; 2. izgradnja i jačanje kapaciteta; 3. jačanje uporišta u zajednici. Prva faza projekta realizovaće se od 1. oktobra 2019. godine do 30. septembra 2023. godine.
Podkast Nove mreže o rodnoj ravnopravnosti
U produkciji Nove mreže od februara počinje emitovanje podkasta "Svet na leđima žene" na YouTube kanalu portala Novinari Online. U prvom serijalu biće kreirano 8 epizoda, a baviće se pitanjima rodne ravnopravnosti i seksizma u svakodnevnom životu i medijima. Ideja autorke podkasta Branislave Jovanović je da zajedno sa svojim sagovornicima/ama ukaže na predrasude i stereotipe patrijarhalnog društva sa kojima se svakodnevno susreću žene na prostorima Balkana.
Podkast je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Uspešno prikazivanje filma Nove mreže u Fažani
Nakon premijere na otvaranju Nišville jazz teatarskog festivala, dokumentarni film Nove mreže „Sve(t) na leđima žene“ – razgovor o seksizmu sa Mirjanom Karanović prikazan je na Internacionalnom multimedijalnom novinarskom festivalu u mestu Fažana u Istri.
Od 5. do 11. septembra malena Fažana ugostila je medijske radnike iz svih krajeve bivše Jugoslavije i iz zemalja Evropske Unije kako bi se kroz edukaciju, okrugle stolove i konstruktivne rasprave govorilo o položaju žena u medijima. Bila je to prilika i da novinarke iz niške Nove mreže učestvuju sa dokumentarnim filmom o seksizmu.
„Film Sve(t) na leđima žene deo je projekta „Seksizam u svakodnevnom životu i medijima“ u okviru kojeg je sprovedeno istraživanje na jugu Srbije o tome koliko mladi i odrasli prepoznaju šta je seksizam. Zatim su organizovane radionice sa studentima žurnalistike i komunikologije, sa aktivistima i sa novinarima. Treća aktivnost za ovih nekoliko meseci bila je snimanje dokumentarnog filma u kojem je o svom iskustvu sa seksizmom kroz odrastanje, studiranje i karijeru govorila naša proslavljena glumica i rediteljka Mirjana Karanović“, kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže.
„U okviru istraživanja koje je Nova mreža radila aprila 2022. godine zaključeno je da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti. Ono što je interesantno jeste što to mladi prepoznaju i da vide da je seksizam u medijima, u svakodnevnom životu, ali da ga ima i u kulturi i u jeziku. I da kada su mediji u pitanju to se vidi stalno. Obično su žene u emisijama koje nisu ozbiljnog karaktera, odnosno da se bave kuvanjem i modom. Dok za to vreme u emisijama ozbiljnog, političkog sadržaja uglavnom su u prvom planu muškarci“, pojašnjava Ana Veljković autorka istraživanja.
U filmu „Sve(t) na leđima žene“ poznata srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović govori o svom doživljaju seksizma, a razgovor sa njom vodila je glumica Maja Mitić.
„Film nije imao neke velike pretenzije. Bilo je važno govoriti o seksizmu kroz osobu koja je ceo svoj život posvetila toj nekoj borbi. Mirjana Karanović je javna ličnost, fantastična glumica i rediteljka, ne samo unašoj zemlji, nego i u celom regionu i šire“, kaže Maja Mitić glumica.
Fazana Media Fest održan je četvrti put, a prema rečima organizatora njihova misija je brisanje svih granica.
Film je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Film Nove mreže na otvaranju Nišville teatarskog festivala
Premijera dokumentarnog filma „ SVE(T)na leđima žene“ – o seksizmu u razgovoru sa Mirjanom Karanović, u produkciji Nove mreže iz Niša, biće održana na svečanom otvaranju Nišville jazz TEATARSKOG festivala. Kreatorke filma su novinarka Branislava Jovanović i glumica Maja Mitić.
O svom iskustvu na temu seksizma i rodne ravnopravnosti u svakodnevnom životu i medijima, kroz dokumentarni film „SVE(T) na leđima žene“ govori višestruko nagrađivana srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović. Ona ukazuje na predrasude i stereotipe patrijahalnog društva sa kojima se svakodnevno susreću žene na ovim prostorima.
Cilj filma koji je deo projekta “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” je podizanje svesti i bolja informisanost građanki i građana na jugu Srbije o rodnim stereotipima u medijskom prostoru i svakodnevnom životu kroz pojam seksizma.
„Seksizam je svaki oblik diskriminacije zasnovan na polu i utiče i na žene i muškarce, niko nije lišen toga, ali se ne obrađuje često u javnom prostoru te se zbog toga teško menjaju ukorenjeni stavovi koji je najviše u patrijahalnim društvima. Zbog toga smo rešili da na jednostavan i prijemčiv način proslavljena srpska glumica i rediteljka Mirjana Karanović kroz svoj život i lične primere objasni pojam seksizma i probleme sa kojima se suočavaju devojčice, devojke i žene u našoj sredini“, kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže.
Prikazivanje filma je 5. avgusta na Nišville jazz TEATARSKOM festivalu na zvaničnom otvaranju u Oficirskom domu od 19.30 časova, ulaznice se ne naplaćuju.
Nakon prikazivanja u Nišu, ovaj film videće i publika u Hrvatskoj na Fažana Media festu koji ove godine ima temu žene i mediji. U planu je prikazivanje filma i na ostalim festivalima u Srbiji, regionu i Evropi.
Režiju dokumentarca potpisuje glumica Maja Mitić, a produkciju ispred Nove mreže Branislava Jovanović. Montažu je radio Darko Ković, snimanje Marija Momić i Bojan Marojević, snimanje tona i dizajn zvuka Filip Tančić, originalnu muziku Nebojša Vojvodić, dok je fotografije radio Ivan Jovanović.
* Film je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Predstavljeni rezultati istraživanja Nove mreže o seksizmu u svakodnevnom životu i medijima
Da je seksizam pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika smatra većina anketiranih (91,5%) u istraživanju koje je tokom aprila 2022. godine sprovelo Udruženje “Nova mreža” Niš na uzorku od 100 ispitanika. Sa ovakvom definicijom seksizma slažu se anketirani starosne dobi od 18 do 25 godina (53,2%), od 25 do 30 godina (12,8%) i od 40 do 45 godina (13,8%).
Udruženje Nova mreža realizuje projekat “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” u okviru kojeg je na reprezentativnom uzorku na teritoriji Niša sprovedeno istraživanje o tome koliko su stariji od 18 godina upoznati sa terminom “seksizam” i da li prepoznaju njegovo značenje.
Cilj projekta je mobilizacija građanki i građana na jugu Srbije u borbi protiv rodnih stereotipa u medijskom prostoru. Podizanje svesti o tome šta su rodni stereotipi i kako prepoznati seksizam u medijima, i veća informisanost, kako bi se uticalo na duboko ukorenjene predrasude o rodnim stereotipima i seksizmu u medijima.
Seksizam je svuda prisutan i ne odnosi se samo na žene
Seksizam se javlja u svim oblastima života pojašnjava sociološkinja Ana Veljković koja je na čelu ekspertskog tima za istraživanja u Novoj mreži. Prema dobijenim rezultatima seksizam je prisutan najviše na poslu, zatim u medijima, u kultri, sportu i u jeziku. Konkretnije, diskirminacija žene (i muškaraca) na osnovu polne pripadnosti može se pronaći na radnom mestu (78,7%), u medijima (72,3%), u kulturi (48,9%), u sportu (47,95%) i u jeziku (46,8%).
"Seksistički stavovi se prenose kroz obrazovni proces, vaspitanje u porodici, zatim kroz medije, kulturu, jezik i sport. Dispariteti između muškaraca i žena se jednostavno uzimaju kao davanje, a potkrepljuju se praksom, pravilima, politikama i zakonima koji često izgledaju neutralni na površini, ali zapravo su u nepovoljnom položaju žene. Okružuje nas od detinjstva, kroz podsticanje dečaka da budu hrabri i moćni, a devojčice mirne, tihe, dopadljive, pasivne tokom druženja, “damski” uzdržane. Pogađa nas sa reklamama na autobusima, na televiziji, u časopisima, sa društvenih mreža, igračaka. Postoji i u našoj porodici, u našem domu. Žena i dalje obavlja više neplaćenih kućnih poslova od muškaraca", kaže Veljković.
Metodom ukrštanja podataka u ovom istraživanju dobijeno je da ispitanici smatraju da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti, odnosno da je seksualna diskriminacija nad ženama sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (76,6%), dok manji deo anketiranih smatra da seksualna diskriminacija nad ženama nije sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (17%).
PROČITAJTE:
Ko je u boljoj poziciji?
Podaci dobijeni iz istraživanja pokazuju i da 80,9% ispitanika smatra da muškarci imaju koristi od seksizma odnosno da muškarci često dobijaju bolje plate ili bolje pozicije u firmi od žena. Sedam odsto smatra da muškarci nemaju koristi od seksizma odnosno da retko dobijaju plate ili bolje pozicije u firmi od žena, dok 12,8% smatra da muškarci retko dobijaju bolje plate ili bolje pozicije u firmi od žena.
"Drugačije rečeno, seksizam utiče drugačije i u većoj meri na žene nego na muškarce. Seksizam je tu svaki put kada se sportistkinja opisuje kao supruga i majka ili uklapa u sliku “seksi” sterotipa a njena dostignuća obezvređuju. Tu je i kada se ismeva muškarac koji brine o svojoj deci. Javlja se svaki put kada se političarka ućutkuje šalama i primedbama u vezi sa njenim izgledom. To nam pokazuju podaci istraživanja Nove mreže", zaključuje Veljković.
Prema dobijenim podacima neke grupe žena, na primer mlade žene, političarke, novinarke ili javne ličnosti, naročito su na meti seksizma, i to smatra većina ispitanika.
Naime, kada se govori o važnim i ozbiljnim temama gosti u tv emisijima su pretežno muškarci (48,9%), dok su žene više zastupljene u emisijama zabavnog karaktera (šminka, moda) nego muškarci (53,2%). Fizički izgled žena u medijima je češće u prvom, a intelekt u drugom planu (69,1%). Ostali deo ispitanika smatra da se komentariše i fizički izgled muškaraca u medijima, ali da je intelekt u većini slučajeva u prvom planu (22,35).
PROČITAJTE:
Seksizam se ogleda i u zastupljenosti muških i ženskih stereotipa u reklamama na svim medijima. Ispitanici smatraju da su podjednako zastupljeni muški i ženski sterotipi (68,1%) odnosno da su ženski sterotipi više primetni kada se govori o kućnim poslovima, porodici, lepoti i telu (29,8%).
U istraživanju Nove mreže “Seksizam u svakodnevnom životu i medijima” navedeni su samo neki oblici seksizma u našem društvu. Podsetimo, Savet Evrope je sačinio prvi pravni tekst koji se bavi svim njegovim oblicima.
*Istraživanje je deo projekta koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Učestvujte u istraživanju Nove mreže: Seksizam u svakodnevnom životu i medijima
Udruženje Nova mreža tokom narednih nekoliko meseci realizuje projekat "Seksizam u svakodnevnom životu i medijima" u okviru kojeg se na reprezentativnom uzorku na teritoriji Niša sprovodi istraživanje o tome koliko su stariji od 18 godina upoznati sa terminom "seksizam" i da li prepoznaju njegovo značenje.
Cilj projekta je mobilizacija građanki i građana na jugu Srbije u borbi protiv rodnih stereotipa u medijskom prostoru. Podizanje svesti o tome šta su rodni stereotipi i kako prepoznati seksizam u medijima i veća informisanost kako bi se uticalo na duboko ukorenjene predrasude o rodnim stereotipima i seksizmu u medijima.
U kreiranju upitnika učestvovali su sociolozi i psiholozi sa Filozofskog fakulteta u Nišu, dostupan je na online platformi i putem ovog linka možete ga otvoriti i popuniti. Pitanja su o opštoj informisanosti o tome šta je seksizam i koje su najčešće zablude u vezi sa tim pojmom. Statističkom obradom podataka dobiće se relevantni podaci o atmosferi u društvu, odnosno lokalnoj zajednici u pogledu informisanosti o tome šta je seksizam i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima.
Projekat se organizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koje finansira Ambasada SAD, a administrira Media & Reform centar Niš.
Nikom ona ne treba: Premijera filma niške autorske ekipe u NKC-u
Niška premijera filma "Nikom ona ne treba" biće održana 25. decembra od 18 časova u Maloj sali Niškog kulturnog centra, nakon čega će biti predstavljena kompletna autorska ekipa. Nova mreža pružila je kompletnu organizacijsku, tehničku i postprodukcijsku podršku.
Tri žene, tri sudbine, nemoć da išta promene... Autentična svedočenja rođaka žrtava, državljanki Srbije i njihove dece, koje su u najnehumanijim uslovima zatočene u logorima u Siriji. One su žrtve surove ratne trgovine od svojih najbližih.
“Nikom ona ne treba” sniman je tokom aprila 2021. godine u autentičnim eksterijerima u okolini Niša, na Kusači, u selu Koritnjak i u naselju Brzi brod na obalama Nišave. Ekipu čine niški umetnici i profesionalci iz oblasti produkcije. Scenario i režiju potpisuje Maja Mitić, direktor fotografije je Darko Ković koji je radio i montažu filma. Saradnica na scenariju je Dženeta Agović. U filmu igraju Dragana Jovanović, Aleksandra Pavlović i Maja Mitić. Autor originalne muzike je Nebojša Vovodić, a naratorka Olivera Viktorović Đurašković. Snimatelji zvuka su Slobodan Ilić i Nenad Tančić, a dizajner zvuka Filip Tančić. Autor fotografija je Ivan Jovanović. Tehničku podršku, organizaciju snimanja i kompletnu postprodukciju pružila je Nova mreža iz Niša.
Dokumentarno igrani film “Nikom ona ne treba” iznosi autentična svedočenja rođaka žrtava trgovine ljudima. Reč je o ženama koje su sa svojom decom zarobljene u logorima među kojima ima i srpskih državljanki. U tim logorima , trenutno je oko 700 žena i 1500 dece iz više od 40 zemalja iz celog sveta. Posle poraza i bekstva iz Islamske države, septembra 2017. godine, žene su se sa decom predale Kurdima koji su ih zatočili na Severu Sirije gde žive u najnehumanijim uslovima. Sva lična imena i prezimena i tačni datumi su izbačeni radi sigurnosti žrtava koje su još uvek zarobljene.
Film je do sada prikazan na festivalima u Beogradu, Sarajevu i Prištini.
Edukatorke Nove mreže na FemArt festivalu u Prištini
Od 1. do 6. oktobra u Prištini je deveti put po redu organizovan aktivistički FemArt festival pod nazivom "F... seksizam" na kojem su edukatorke iz Nove mreže održale radionicu pod nazivom "Šta je seksizam i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima" i "Savremene pozorišne tehnike".
Sa glumcima i studentima glume umetnica Maja Mitić radila je na edukaciji o savremenim pozorišnim tehnikama koje su povezane sa predstavom o rodnoj ravnopravnosti. Sa istom grupom mladih novinarka Branislava Jovanović održala je radionicu o seksizmu i kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i medijima. Ova višečasovna edukacija održana je u Odin teatru 4. oktobra.
"Umetnici/e i aktivisti/kinje iz lokalnih i međunarodnih zajednica okupili su se da studente provociraju i izazovu aktuelnu seksističku realnost na sve moguće načine. Od performansa, poezije i plesa, diskusija i konferencija, pa do žurki i pobuna, mi ćemo tretirati ženska prava kao ljudska prava", kažu organizatori.
Ove jeseni, tokom FemArt 9 od 1. do 6. oktobra uz pomoć svih feminističkih aktivistkinja i umetnica, pokazana je snaga kolektivne akcije, kritičkog razmišljanja i kreativne pobune.
Za posetioce su bile pripremljene emisije, izložbe, plesovi i pesme, paneli diskusija, podcasti putem kojih je dekonstruisan seksizam u svim njegovim oblicima i razmišljanja kroz delovanja i nedelovanja u pravcu ka jednakom životu za sve, bez obzira na ljudske razlike.
"Seksizam i ugnjetavanje prisutni su već duže vreme, a to svakako nije bilo prijatno vreme. Ovde smo da ostanemo, pa “F ... Seksizmu”. Verujemo u jednakost među ljudima", poručuju organoizatori.
Predstava "Žena/More" Nove mreže odigrana na Internacionalnom festivalu u rumunskom gradu Sibiu
Predstava SEA/WOMAN – ŽENA/MORE, čiju produkciju potpisuju Athlets of the heart iz Londona, Ko - smo - (s) teatar iz Beograda i Nova mreža (New network) iz Niša odigrana je 25. avgusta na Internacionalnom teatarskom festivalu u Sibiu, Rumunija.
U centru Transilvanije, od 20. do 29. avgusta, održan je 28. Internacionalni pozorišni festival, jedna od najznačajnijih evropskih teatarskih manifestacija, u pogledu umetničkog kvaliteta programa, ali i njegovog obima. Smatra se da je ovaj festival, posle festivala u Edinburgu i Avinjonu, najveći pozorišni festival u svetu.
Ove godine slogan festivala je “Zajedno gradimo nadu” i nastupilo je preko 2.000 umetnika iz 38 zemalja, koji su uživo predstavili oko 600 umetničkih događaja, iz oblasti pozorišta, savremenog plesa, opere, cirkusa, muzičkih dela, vizuelnih umetnosti. Zbog situacije sa koronavirusom oko stotinak produkcija predstavljeno je preko interneta u lajv strimu.
Publika je ove godine videla scenska dela Silviu Purkaretea, Akrama Kana, Jožefa Nađa, Šarlote Rempling, produkcije Puškinovog dramskog pozorišta, Litvanskog nacionalnog teatra, Flamenko Baleta iz Barselone i mnoge druge.
Predstavu SEA/WOMAN – ŽENA/MORE festivalska publika imala je priliku da pogleda u Teatru "Gong" u bajkovitom rumunskom gradiću Sibiu koji je 2007. godine bio proglašen za evropsku prestonicu kulture.
Inače, ova predstava stvarana je u Srbiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Rediteljka je Ana Furs profesorka na Goldsmits fakultetu u Londonu, kostimografkinja Antonela Diana iz Danske, a glumica Maja Mitić iz Beograda.