Nova mreža
Poziv za umetnice: Otvaramo put ka ženskoj istoriji Niša kroz umetničke prakse
Nova mreža poziva sve umetnice sa juga i istoka Srbije da se prijave za učešće u projektu "Budućnost: Ženska istorija Niša kroz umetničke prakse".
Ovaj projekat ima za cilj da predstavi i aktuelizuje žensku istoriju kao jednu moguću teoriju koja živi u stvaralačkim praksama autorki na jugu i istoku. Kroz edukaciju 10-15 polaznica, umetnice sa juga i istoka Srbije upoznaće se sa konceptom ženske istorije i sa ženskom istorijom Niša. U sklopu projekta, kroz radionice scenarija i dokumentarnog filma i videa, polaznice će steći znanja i veštine kako bi kreirale svoje kratke filmove ili video radove. Cilj je istražiti lično iskustvo i povezati ga sa dominantnim istorijskim i društvenim narativima, pružajući tako žensku perspektivu društvene i istorijske stvarnosti.
Autorke će koristiti najznačajnije akterke istorije na jugu i istoku Srbije kao motive svojih radova, pokušavajući da pronađu svedočanstva i dokaze njihovog života i rada u javnom prostoru i sećanjima. Poseban fokus će biti na povezivanju istraživanja istorije sa iskustvom neravnopravnog položaja žena na jugu i istoku Srbije.
Realizovani filmovi biće predstavljeni publici u najvećim gradovima na jugu i istoku, kao i u Beogradu i Novom Sadu.
Ciljna grupa su umetnice 18+ koje stvaraju u domenu savremenih umetničkih praksi na polju filma, video umetnosti, vizuelnih umetnosti, konceptualne umetnosti i fotografije, a žive i rade na teritoriji južne i istočne Srbije.
Raspisujemo poziv za prvu fazu projekta koja će uključivati seriju radionica.
Prva radionica biće održana 6. i 7. aprila na temu “Ženska istorija”, vodiće je istoričarka Ana Jovanović iz Niša sa sledećom strukturom:
- Ženska istorija vs istorija roda
- Značaj izučavanja istorije gradova
- Gradovi kroz žensku vizuru
- Ženska istorija Niša – žene koje su doprinele razvoju Niša
Druga radionica biće održana 27. i 28. aprila na temu pisanja scenarija za narativni i nenarativni dokumentarni film i video i vodiće je dramaturškinja i pesnikinja Jelena Anđelovski iz Novog Sada. Struktura radionice će obuhvatiti:
- Ideja i sinopsis. Logline
- Vrste struktura priče; kontekst i svet priče
- Konstrukcija scena i njihova funkcija unutar strukture priče
Treća radionica biće održana 7. juna na temu dokumentarnog i eksperimentalnog videa uz mentorski rad i vodiće je rediteljke Maja Novaković i Tea Lukač iz Beograda. Biće obrađene sledeće teme:
- Osnove dokumentarnog filma
- Studija slučaja
- Inovativni pristup u dokumentarnom filmu
- Istraživanje, inspiracija i priprema za rad
- Preispitivanje i tretman sopstvenog iskustva u radu
- Mentorski rad
Četvrta radionica biće produkcija dokumentarnih i video formi koju će voditi reditelj Vladimir Đorđević iz Niša u koordinaciji sa produkcijskim timom od juna do septembra.
Prijave su otvorene za umetnice sa juga i istoka Srbije popunjavanjem jednostavnog Google upitnika, LINK.
Pridružite nam se u stvaranju umetnosti koja ruši stereotipe i osnažuje žene širom Srbije!
“Ovaj projekat dobio je podršku od strane Švajcarske vlade, u okviru projekta “Kultura za demokratiju”, koji sporovodi Hartefakt fond. Mišljenje koje je izneto u ovoj publikaciji je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Švajcarske vlade ili Hartefakt fonda.”
Rezultati istraživanja: Seksistički stavovi najviše se prenose kroz medije i obrazovni proces
Da je seksizam pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika i da se seksistički stavovi u društvu najviše prenose kroz obrazovni proces i medije smatra 91,5 odsto ispitanika u istraživanju „Seksizam u svakodnevnom životu i medijima“ koje je sprovela Nova mreža iz Niša.
Seksizam prisutan skoro uvek i svuda
Prema dobijenim rezultatima diskriminacija žena (i muškaraca) na osnovu polne pripadnosti može se pronaći na radnom mestu (78,7%), u medijima (72,3%), kulturi (48,9%), sportu (47,95%) i jeziku (46,8%). Seksizam se javlja u svim oblastima života pojašnjava sociološkinja Ana Veljković koja je na čelu tima za istraživanja u Novoj mreži.
„Opšte je prihvaćeno da je seksizam svaki oblik izražavanja koji se temelji na ideji da su neke osobe, najčešće žene, inferiorne zbog svog pola. Seksizam pogađa i muškarce i dečake kada se ne ponašaju u skladu sa stereotipnim rodnim ulogama. Međutim, samo istraživanje je pokazalo da se sa tim slaže i 90 odsto naših ispitanika, odnosno određuju seksizam kao pojam koji označava diskriminaciju zasnovanu na osnovu polnih karakteristika“, kaže Veljković.
Metodom ukrštanja podataka u ovom istraživanju Nove mreže dobijeno je da ispitanici smatraju da je seksizam u osnovi rodne neravnopravnosti, odnosno da je seksualna diskriminacija nad ženama sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (76,6%), dok manji deo anketiranih smatra da seksualna diskriminacija nad ženama nije sredstvo održavanja dominacije i moći muškaraca (17%).
„Zanimljivo je da tako seksizam shvata mlađa populacija od 18 do 25 godina, odnosno 53 odsto i da seksualnu diskriminaciju nad ženama većina ispitanika smatra kao sredstvo održavanja dominacije moći muškaraca. Ispitanici odgovaraju i da žene mogu biti seksisti ako smatraju da imaju više moći od muškaraca“, kaže Veljković.
Medijsko pravo i seksizam
Na koji način medijsko pravo definiše seksizam i u kakvoj je vezi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti razmotrićemo sa dr Jelenom Vučković profesorkom na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.
„Seksizam podrazumeva nametanje nekih kulturoloških obrazaca koji su vezani za rod i pol. Mi imamo zakone koji regulišu ovu oblast i pojam medija je u zakonu jasno definisan. Ali ono što je kod nas negativno jeste što društvene mreže nisu svrstane u medije u pravnom smislu reči. To znači da se pitanje odgovornosti ne može postaviti na način na koji to može kada su u pitanju tradicionalni mediji. Ono što je napredak kada je u pitanju borba protiv seksizma u normativnom okviru jeste donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Taj Zakon je usvojen prošle godine i u tom smislu je jasno data definicija seksizma. Suština jeste odsustvo stigmatizovanja bilo kog pojedinca na osnovu njegovih određenih osobina, karakteristika, a naročito onih vezanih za rod i pol“, kaže Vučković.
Profesorka Vučković kaže da je kroz Zakon data jasna definicija seksizma i sa tim u vezi i zabrana određenih diskriminacija, zaštita osetljivih grupa, naročito žena, jer je seksizam naročito prisutan kada je u pitanju prikazivanje žena.
„U reklamnoj industriji se na jedan način prikazuju žene, a na drugi muškarci i to je na žalost današnji način razmišljanja“, zaključuje Vučković.
A da li postoje sankcije predviđene Zakonom za seksizam?
„Postoje sankcije koje su vrlo jasno definisane. U tom smislu je potrebno značajno jačati institucije kao sto su sudovi. Obučavati sudije da prepoznaju ono sto jeste seksizam, važno je praviti jasne razlike između toga šta je tačno seksizam, šta je mizoginija, šta su predrasude, sve su to neke nijanse. Kad to znamo onda ćemo u stvari kroz medijsko obrazovanje moći neke stvari i da menjamo i da imamo jačanje institucija“, kaže prof. dr Jelena Vučković.
Kakav je zaključak i da li se nešto menja u pozitivnom smislu?
„Mislim da se menja. Dok nemamo jasnu pravu regulativu mi ne možemo delovati u društvu. Sa promenama od, recimo 2000. godine, sa donošenjem seta zakona koji regulišu medijsku oblast, regulišu i sva ona pitanja, koja se tiču pozicije određenih manjina, pitanje ljudskih prava se aktuelizuje i to je dobro. Naravno, ta borba je večita i nikad neće prestati“, zaključuje prof. dr Vučković.
U Srbiji je Zakon o rodnoj ravnopravnosti stupio na snagu 1. jula 2021. godine i uređuje pojam, značenje i mere politike za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti, kao i mere za suzbijanje i sprečavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja, nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Svoju primenu nalazi u mnogim oblastima društvenog života obzirom da se mere za suzbijanje diskriminacije uvode u: političkoj, obrazovnoj, medijskoj i ekonomskoj oblasti, oblasti zapošljavanja, zanimanja i rada, samozapošljavanja, zaštite potrošača (robe i usluge), zdravstvenom osiguranju i zaštiti, socijalnom osiguranju i zaštiti, u braku i porodičnim odnosima. Takođe i u oblasti bezbednosti, ekologiji, oblasti kulture, sportu i rekreaciji, kao i u oblasti javnog oglašavanja i drugim oblastima društvenog života.
Projekat se organizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koje finansira Ambasada SAD, a administrira Media & Reform centar Niš.
Izvor: Novinari Online
Nova mreža deo mreže organizacija jugoistoka Srbije za rešavanje ekoloških problema
Kako bi se počelo sa rešavanjem mnogobrojnih ekoloških problema u gradovima na jugoistoku Srbije, pokrenuta je inicijativa za udruživanje pojedinaca, organizacija i institucija radi pokretanja javnog dijaloga za pronalaženje rešenja.
Pokretač inicijative je Ekološka organizacija “Zeleni ključ” iz Niša, kojoj su se na okružnom nivou pridružili Čuvari Vlasine, Eko budućnost iz Svrljiga, Vučje-Porečje iz Leskovca, Pokret gorana Knjaževac i Sokobanjsko ekološko društvo(SED). Na lokalnom nivou okupila su se udruženja Južna Morava Lalinac, Eko gerila, Zeleni zid, Niš Pantelej naselje, PSK Mosor i Nova mreža.
Od juga do istoka isti problemi
Od Vlasine preko Leskovca, Niša, Svrljiga i Knjaževca problemi građana i građanki su identični: zagađenje vazduha, skladištenje komunalnog otpada, neregulisani mehanizmi za prečišćavanje otpadnih voda, nedostatak biciklističkih staza i javnih parkovskih površina. Zbog toga bi zajedničko i udruženo delovanje na okružnom i lokalnom nivou moglo da da rezultate sa aspekta kvaliteta života i životne sredine.
“Cilj našeg zajedničkog delovanja je pokretanje projekata koji bi uključivali građane i građanke u institucionalne i sistemske tokove zaštite životne sredine To podrazumeva jačanje pojedinačnih organizacija kroz niz treninga i obuka, strateško planiranje, i umrežavanje na lokalnom i regionalnom nivou kako bi se uticaj organizacija i udruženja povećao posebno prilikom donošenja odluka i podsticanja pozitivnih promena u zajednici” , kaže mr Olivera Milošević inženjer zaštite životne sredine.
Pored jačanja kapaciteta organizacija, biće sprovedeno istraživanje o stavovima građana i građanki o ekološkim problemima, odgovornosti i učešću u promenama i pokretanju inicijativa.
“Na sve dugogodišnje ekološke probleme možemo zajednički da reagujemo i da u okviru institucionalnih i zakonskih okvira, poboljšamo saradnju među opštinama i gradovima čime bismo donosioce odluka pozvali na odgovornost i rešavanje problema u skladu sa potrebama stanovnika u pogledu zaštite životne sredine”, pojašnjava mr Olivera Milošević inženjer zaštite životne sredine.
Do kraja jula ove godine biće izrađena lista zajedničkih prioriteta svih okupljenih organizacija koja će biti predstavljena lokalnim rukovodstvima. Na taj način će između pojedinaca, organizacija i institucija biti pokrenut javni dijalog za pronalaženje rešenja za mnoge zajedničke ekološke probleme.
Biće organizovane tribine i okrugli stolovi i zajednički nastupi učesnika, kao i putujuća izložba fotografija svih potencijalno umreženih organizacija.
Projekat „Budi deo rešenja a ne zagađenja – južna eko mreža“ sprovodi se uz podršku Fonda za otvoreno društvo.
Izvor: Novinari Online
Predstava "Žena/More" Nove mreže odigrana na Internacionalnom festivalu u rumunskom gradu Sibiu
Predstava SEA/WOMAN – ŽENA/MORE, čiju produkciju potpisuju Athlets of the heart iz Londona, Ko - smo - (s) teatar iz Beograda i Nova mreža (New network) iz Niša odigrana je 25. avgusta na Internacionalnom teatarskom festivalu u Sibiu, Rumunija.
U centru Transilvanije, od 20. do 29. avgusta, održan je 28. Internacionalni pozorišni festival, jedna od najznačajnijih evropskih teatarskih manifestacija, u pogledu umetničkog kvaliteta programa, ali i njegovog obima. Smatra se da je ovaj festival, posle festivala u Edinburgu i Avinjonu, najveći pozorišni festival u svetu.
Ove godine slogan festivala je “Zajedno gradimo nadu” i nastupilo je preko 2.000 umetnika iz 38 zemalja, koji su uživo predstavili oko 600 umetničkih događaja, iz oblasti pozorišta, savremenog plesa, opere, cirkusa, muzičkih dela, vizuelnih umetnosti. Zbog situacije sa koronavirusom oko stotinak produkcija predstavljeno je preko interneta u lajv strimu.
Publika je ove godine videla scenska dela Silviu Purkaretea, Akrama Kana, Jožefa Nađa, Šarlote Rempling, produkcije Puškinovog dramskog pozorišta, Litvanskog nacionalnog teatra, Flamenko Baleta iz Barselone i mnoge druge.
Predstavu SEA/WOMAN – ŽENA/MORE festivalska publika imala je priliku da pogleda u Teatru "Gong" u bajkovitom rumunskom gradiću Sibiu koji je 2007. godine bio proglašen za evropsku prestonicu kulture.
Inače, ova predstava stvarana je u Srbiji, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Rediteljka je Ana Furs profesorka na Goldsmits fakultetu u Londonu, kostimografkinja Antonela Diana iz Danske, a glumica Maja Mitić iz Beograda.
Nagrada za koautorski tim Nove mreže na "Vrmdža Festu"
Prema odluci žirija "Priznanje za doprinos u podizanju svesti o ekologiji" dobio je autorski tim dokumentarnog filma "Čistači" u produkciji Nove mreže koji je prikazan u takmičarskom delu Vrmdža festa 24. jula. Za koautorke filma Branislavu Jovanović i Maju Mitić ovo je prva zajednička nagrada.
"Povezivanjem sudbine dvoje ljudi želeli smo da skrenemo pažnju na važnost brige o planeti Zemlji koja je dom za skoro 8 milijardi ljudi. Postoje različiti vidovi zagađenja. Mi smo se u ovom filmu bavili zagađenjem plastikom koja utiče na naše živote i prirodu, kao što u sledećem koraku može da utiče na zagađenje duhovnosti, kreativnosti i empatije. Ovaj film je plač nad trenutnom sudbinom naše Zemlje", kaže Branislava Jovanović predsednica Nove mreže i koautorka na filmu.
Dodatnu inspiraciju za predstavu Žena/More, koja se bavi pitanjima opstanka i ekologije, glumica Maja Mitić pronašla je u razgovoru sa Milanom i njegovim ocem Životom Mitić.
„Završila sam predstavu, ali sve vreme razmišljam o Milanu, on skuplja flaše i čisti planetu, on je čistač. Stalno mislim da sam i ja neki čistač duše, da je moja profesija takva. Čemu služi umetnost nego da čisti dušu. Sigurno postoji neka veza, zato sam i bila tako inspirisana Milanom“, kaže Maja Mitić glumica i koautorka na filmu.
Snimatelj i montažer filma je Boban Mihajlović, za izbor muzike bila je zadužena profesorka Milena Despotović, a film je sniman tokom juna 2021. godine u Nišu.
O festivalu
Peti Internacionalni festival ekološkog i turističkog dokumentarnog filma "Vrmdža FEST 2021." održan je 24. jula. Pokrenut je od strane Mesne zajednice Vrmdža zajedno sa umetničkim udruženjem "Forum Artistikum" iz Niša. Ove godine organizator festivala je Lokalna akciona grupa Rtanj uz podršku opštine Sokobanja, Mesne zajednice Vrmdža i donatora iz tog kraja.
"Ove godine je prijavljeno najviše filmova od kad se održava „Vrmdža fest“, blizu 80 filmova, a festival je jedinstven po tome što po kategorijama imamo nagrade i za filmsku produkciju i za televizijsku produkciju u kategoriji ekološkog i turističkog i u kategoriji eko kulture života na selu“, kaže Slaviša Krstić organizator festivala.
Počelo snimanje dokumentarnog filma u izvršnoj produkciji i organizaciji Nove mreže
Na nekoliko lokacija u Nišu počelo je snimanje dokumentarnog filma "Nikom ona ne treba" na kojem izvršnu produkciju i kompletnu organizaciju potpisuje Nova mreža.
Scenaristkinja i rediteljka je Maja Mitić, a kamerman i direktor fotografije je Darko Ković. U filmu igraju glumice Dragana Jovanović, Aleksandra Pavlović i Maja Mitić. Snimatelji zvuka su Bane Ilić i Nenad Tančić, a fotograf je Ivan Jovanović. PR i organizator snimanja je Branislava Jovanović.
Ovaj film deo je projekta „Jačanje otpornosti zajednice na savremene oblike trgovine ljudima,posebno ženamai devojčicama,u kontekstu verskog terorizma i radikalizma“, koji Impuls Tutin realizuje se u okviru aktivnosti jačanja kapaciteta i sposobnosti lokalnih organizacija civilnog društva za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima, koje sprovodi NVO ASTRA. Ove aktivnosti deo su šireg ASTRINOG projekta „Unapređenje prostora i mogućnosti za borbu protiv trgovine ljudima“, podržanog od strane Evropske unije.
Jačanje mladih kroz vršnjačku edukaciju
Ukoliko se ne promeni svest mladih, da brinu više o sredini u kojoj žive, postepeno će priroda početi da trpi, da odumire, presušuje, što posledično dovodi i do klimatskih promena i surovih uslova za život. Nećemo imati čist vazduh, čisto zemljište, niti čistu vodu – i bićemo sve bolesniji, a hrane će biti sve manje.
Svaki mlad čovek u svojoj zajednici treba da bude primer i da se zalaže, ali i druge motiviše, da se posvete zaštiti okruženja u kome živimo.
Podizanjem svesti mladih osoba o važnosti i značaju zaštite životne sredine, cela zajednica ima korist. Mladi na posredan način utiču na svoje roditelje, ukućane, širu porodicu, okruženje - komšiluk. Zajedničkim akcijama obezbeđujemo zdrave uslove za život dugoročno.